Marketing
212/365
Imam avion u sobi. Pojela sam 3 sendviča danas i riga mi se više. Imala sam 10 sati. Od doma sam krenula 6.40, a doma došla oko 17.30h. Nadasve humoristično. Ne znam kak oni to zamišljaju. Popisali smo cijelu učionicu kao oštecenu, da ne ispadamo krivi za nekaj kaj nismo. Popis je izgledao otprilike:
1. klupa
2. klupa
3. klupa
sve klupe
kečap na stropu
lijevo od profesorice.
Fak of, Ž! Ne, on se smijao. Došao je u razred i pitao: Di je taj ajvar na stropu? -.-
Isuse, jel gledao tko večeru za 5? 
Spava mi se al' ću izdržat.
Dosta mi je više fotkanja u zatvorenom. Hoću van. Bude kiša sutra? Supač -.-
Pjesmica. Baš mi je za Elemental.
Nisam ni sumnjala, ni znala kako brzo letiš, dok trepnem očima, uuu, ti iscuriš.. Nikad te nema dovoljno kolko bi htjela i stalno žuriš, daj čekaj, ja bi voljela, da tecemo zajedno, al mjesto toga, ti si par koraka ispred, a nema razloga za to… Ti mi prolaziš kroz prste, kako da te zadržim?
...
Zadnja šansa, zadnja nada, sada ili nikada, a kasno sam shvatila. Nemam vremena.
Post je objavljen 23.10.2009. u 20:12 sati.