Eto, nema ni punih tjedan dana od mog tipkaranja, i već se izdogađala hrpa stvari, i mrzim kad odluke ne mogu ni pošteno 'progruntat' u glavi, a već se sve okrene u drugom smjeru.
Naime, vjerojatno ćemo tražiti povrat kapare za stan natrag. Točnije, ja se iskreno nadam da će stvari ići nama na ruku i da ćemo ga uspjeti službeno zatražiti. I naravno, dobiti. Jer mi se ne da naguravat s njima više, trčat za hrpetinom papira okolo ko neki istrenirani cucak, samo zato da bi banci za 20 godina dala duplo veći iznos nego kaj su mi 'posudili'.
Želim biti podstanar idućih nekoliko godina, u tom periodu si kupit neki pošteniji auto koji će me poslužit barem još 6-7 godina, i još budem uspjela ušparat uz sve to neku siću. Ne moram biti na stanu u Zagrebu, ne patim na to, a i stanarine su duplo jetinije tu di namjeravam unajmit stan.. A kroz to vrijeme se budu neke stvari iskristalizirale i lakše ću vidjet šta dalje.
Svima sam psihoterapeut, rame za plakanje i publika zadnjih nekoliko dana, od same potrebe za običnim razgovorom, savjetima, reikijem, ili pak zato jer ih nitko drugi ne želi slušat. Mrtva sam umorna fizički, iscrpe me psihički, a s time da nitko ne pita kaj mene muči.
Muče me neke stvari.. (osim stana i stvari o kojima vam pišem, koje su mi postale tolko banalne..) za koje imam osjećaj da će me ljudi krivo shvatit ili uopće neće shvatit, pa ih radije držim za sebe. Postala sam tiša, mirnija, zatvorenija i povučenija u sebe, i opet dižem neki zid oko sebe. Udaljavam se od prijatelja i zatvaram se pred dragim. A pravim se da je sve u redu.. ide mi zasad, vidjet ćemo koliko još dugo!
I da ne ostavim deprimirajući ton za kraj jedna anegdota. Naime, kak sam se zdebljala i sve to dobila u trbuhu, naravno da nemam kaj za obuć, ili mi je naknap, ili u malo elegantnijoj obleki, primjerice haljini, izgelam ko trudnica (jesemu.. ko da sam balon progutala), kupila ja one gaće seteznik (za ovaj vikend, krstitke, familija i te spike). Onak.. nije da su me pretjerano stanjile, malo, reko.. budem ja to obukla za ispod haljine, onak da popravim dojam.
Oko 7 ujutro smo krenuli, oko dva popodne sam popizdila, reže me u preponama, reže me pod cicama, reko, jebem im kvalitetni i skupi steznik koji mi je skoro kožu razrezal. Popizdila sam i otišla na wc, skinula ga i mogu vam reć da nisam niš puno deblja bila.
Jež ga... kad mi žene moramo komplicirat.. (al sam svejedno svima naglasila da nisam trudna već da sam se zdebljala, da ne bi bilo nismo znali) hehe
Post je objavljen 08.06.2009. u 12:04 sati.