nisu više riči moji pogledi
nisu dani moji dvorjani
mora su moja pusta i plitka
nestalo je ono što se zove bitka...
nisu pisme što su nekad bile
nisu jutra što bi moje usne tile
plaže su moje pijeskom zatrpane
ne nosim više sunce u tmurne dane..
ne trčim više za plavim bojama duge
teško tražim tebe u očima druge
i nima one poznate vatre za raspiriti
nima voje za slipo srce smiriti..
a jubija san sobom koliko san moga
jubija san dušom i tilom i i više od toga
stvara san život rukama svojim
reka san da se ničega ne bojim..
a laga san ka kurba bez imalo duše
sad čekam da prah srca vitar otpuše....
Post je objavljen 04.06.2009. u 18:20 sati.