i vrag ti ne da da prepoznas drugu polovinu svog bica...tera te da vecno prolazis kroz gomilu mrzovoljnih lica...osmeh, na trenutak...i shvatis....to nije to...malo sete i priznanje da nije lak tvoj put...hm...da li iko moze da ti zameri kada ti se ucini da neko razume tvoj pokret...pa se zaletis i posle dugo stidis i kajes...svaka greska izaziva potmuli bola, a ti i dalje okreces dlanove nagore...kao da molis...i sve kazes...najdublje tajne su ti na dlanu....tvoja razmisljanja i zebnje...neko ih razume, a neko ne...i ne bojis se vise nicega...toliko oziljaka...kao sveti ljudi koji probadaju iglama obraze, tako cesto da ih vise nista ni ne boli...znas da moras to da radis, da ona ne prodje, jer ona samo jednom prolazi pored tebe...
Post je objavljen 23.05.2009. u 16:55 sati.