Toliko puta te tražim Gospodine, osjećam se kao da si me napustio, kao da sam ostala sama. Znam da nije tako, ali postajem nevjerni Toma!
Ne želim vjerovati dak sama ne vidim!
Ne želim vjerovati da si za mene umro na križu, dok sama ne stavim ruke u Tvoje rane!
Ti si mi prižio priliku da te vidim, no ja te nisam prepoznala.
Dao si mi priliku da ti povijem rane, ali ja je nisam iskoristila.
Nisam ja ta koja je bila ostavljena, već Ti.
ja sam tebe napustila, jer nisam imala hrabrosti svima reći da si ti moj kralj.
Ostavila sam te sam u tvojoj muci, baš kao i tvoji učenici u Getsemaniju.
Zadrijemala sam, iako sam tvrdila da neću.
Nisam ostala bdjeti uz tebe, nisam bila tu kada si me trebao, a tražim od tebe da ti budeš uz mene!
Svaki dan te Gospodine, toliko puta ne prepoznam.
Isuse moj, daj mi milost da te prepoznajem u najmanjima, u onima koji su ostavljeni, bez prijatelja, bez ikoga tko bi im pružio ruku.
Daj da ja budem njihov Šimun Cirenac, da im pomognem nositi križ!
Gospodine, molim te za milost da mogu prepoznati Tvoje lice u svim ljudima!
Post je objavljen 29.03.2009. u 16:28 sati.