Pregled posta

Dobro i zlo

Religije se često povezuju s "dobrim i zlim". Postoje dvije varijante (koje se mogu i miješati)

1. Religija određuje što je dobro ili loše (tj. postoje pisane "zapovijedi" i sl.)
   
2. Svi ljudi imaju (ili bi trebali imati) mogućnost razlikovanja dobrog i lošeg, a to je "dar od Boga".

Pogledajmo prvo jedno pitanje: koliko je moguće čisto logičnim zaključivanjem odijeliti dobro od lošeg?

Prvo: svako zaključivanje mora poći od nečega poznatog, od nekih znanja ili činjenica. Kad bi samo lako našli takvo znanje...

Za ilustraciju: je li dobro da lav uhvati antilopu, ubije je i pojede (nije baš maštovit primjer, priznajem)? Na temelju čega čemo zaključivati? Na temelju toga što "znamo" da je "loše ubijati". Kako uopće "znamo" ove stvari?
Je li dobro da čovjek ubije kravu i pojede je? Neki misle da je loše, neki da nije. I jedni i drugi logično razmišljaju - dakle, pošli su od različitih pretpostavki!

Je li dobro što postoji Saturn? Osjećamo da je ovo pitanje besmisleno, ali zašto?

Je li dobro ili loše što je oleander otrovan? (ako niste znali — stvarno je vrlo otrovan. Nikad nemojte pojesti list ili grančicu oleandra; preporuka je čak da nosite rukavice kad ga obrezujete i slično.) Da li je ovo besmisleno? Što je s ljudima koji se otruju (postoje statistike o tome - potražite na Internetu)? Pretpostavljamo da je otrovan da ga životinje u polupustinjama gdje divlje raste ne bi pojele, ali za zaštitu je dovoljno i trnje?

Zašto bi ovo pitanje bilo jako različito od npr. skakavaca koji pustoše neke afričke zemlje, tamaneći sve pred sobom, nakon čega mnogi umru od gladi? Različito od epidemija, poplava, potresa (ovako se može jako dugo nabrajati)...

Čini se da razlikovanje dobrog i lošeg, iako koristi i logiku kao alat, ipak počiva na osjećaju koji nam nepogrešivo (možda ponekad i pogrešno?) govori što je dobro, a što loše.

Zašto bi takva sposobnost bila "od boga"? Na prvi pogled čini se toliko posebnom, da nema ničeg sličnog kod životinja. Ipak, postoje i brojne druge sposobnosti ljudi koje se čine jedinstvenima - govor, izrada alata, upotreba vatre - pa se ne pripisuju božanskom daru.

Čitajući knjigu Fransa de Waala "Prirodno dobri", koja se bavi ponašanjem kod nekih "drugih životinja" (de Waal, kao i većina znanstvenika, svrstava ljude u životinje) možemo zaključiti i da nije sasvim tako - mnoga ponašanja koja jako nalikuju onom što ljudi zovu "moralnim" postoje i kod nekih životinja.

Naravno, i one bi te sposobnosti (možda umanjene u odnosu na ljude) mogle dobiti "od boga". Većina znanstvenika ipak vjeruje da je smisao za dobro i loše ljudima urođen i nasljeđen od majmunolikih predaka (iskreno govoreći, i današnji ljudi dosta liče majmunima, mnogo više nego drugim životinjama).

Zašto se razvio — na to nemam jednostavnog odgovora. Tko misli da je znanost sve odgonetnula, jako griješi!


Post je objavljen 25.03.2009. u 13:06 sati.