znaš onu liniju, krivudavu kao prelivanje mora
uz samu obalu, po žalu?..
na njoj se liti volin izležavat, dok mi sunce grije leđa,
more nježno golica i ladi..
jutri, kad je plaža pusta, tek koji galeb sleti na stinu,
ja tonen u san, a more me vuče u svoje dubine,
zavija u morske trave, ukrašava školjkama..
pretvara me u morsku vilu, sirenu bjeličaste puti,
koja razgrće more svojim prstima..
noću se, pak, opet iskradan iz šumnih morskih dubina..
vraćan žalu što se ljeska ispod miseca
i čekan..
čekan poljupce Tvoje
da me ponovo preobraze u ženu..
čekan dodire Tvoje
da s mene skinu školjke..
dođi.. i..
razodijeni ovo more s mene..
Post je objavljen 04.02.2009. u 09:33 sati.