tuga je ostala zapisana između redaka
dobro sam se nosila s težinom zemlje
koja mi je zaprljala ruke
a najradije bih u njoj plivala i prespavala
natapala ju suzama danima
dok me nitko ne bi razumio
digla bih se iz blata
okrenula se i otišla s namjerom
da se povremeno opet vraćam
sa suzama i smijehom poslije
vezana sam svojevoljno
duboka sam ostala
zaključanih emocija
jer oni žele da smijeh vlada
hrabro se smijem
jer znam da duše žive dalje
čekaju na moj prelazak
a ja čekam sutra sama
jednu bolju godinu novu
Post je objavljen 31.12.2008. u 00:44 sati.