Ovo je nov zapis i suluda i rijetko opravdiva smicalica nauštrb mojega coola. Trenutak je sadašnji i nije mi preostala niti jedna cigareta da u miru revidiram neke zakone koje sam si nametnuo a više mi ne pašu. Spava mi se, a kava bez cigarete je nula. Od neki dan...
Sinoć me napastovali; "u tramvaju šibicar i dva njegova krupjea".
"Gdine, nemate pokaz?" - čovjek-oblak (jer mi je baš odozgo doviknuo) sa smiješnim mokasinkama i torbicom u kakvoj sam ja nekoć držao pikule.
"RLGFDGFDPGFKDBVfvkfdssssfsf" - uzalud kopam.
"No?" - kapaciozno dobaci Oblak!
"Da, izgleda." -ah!
"Imate li inače godišnju kartu!!!" - povisi ton i zakoraknu u moj sumnjivi pogled.
"Ma imam..." - ovoono, ponosan sam mufljuz inače u životu.
"Morati ćete do remize potvrditi to da imate pokaz." - štas navro mali gavro, izražavaj se!
Spreman za okršaj sa kišom i neplaniranom rutom, iznenadio me igrom šaljiva naziva.
"Okej, pustit ću vas nekažnjenog ako pogodite u kojoj ruci mi je blokić!" - sretno će on.
"Lijevoj?!" - kao mali, odvikavao sam se od pisanja lijevom rukom jer sam učen da je desnom pravilnije, i pomislio sam da mu je u lijevoj blokić a u desnoj olovka, za što sam kasnije shvatio da je pogrešno na više razina.
"U redu je, pošteno." - spontano prozaičan, izlazi sa svoja dva krupjea.
HARDKOR!
Život mi je prilično na dnu kada sam se ovoj dogodovštini obradovao više od svega u proteklih tri mjeseca. Našao sam vino u frižideru! Savršeno. A čujem, skoro će i božić malim slovom.
Post je objavljen 04.12.2008. u 21:49 sati.