Well, došlo je i to... Jesen je dovukla dupe u Ivanić. Sat se promjenil, pod koracima nam šuška žuto lišće, a onaj tip pred konzumom je počel prodavat kestene. Prije četiri godine sam doselila sim i baš se čudim kak nikad nisam primjetila kak tzgleda jesen u onoj mojoj Kutini. A valjda je isto ko i tu... Kaj ja znam. Zanemarite... A ja sam baš neka tužnjikava zadnjih dana. Ne znam jel to zbog te jeseni kaj je takva neka umorna il zato kaj me jedan dotični momak ne šmirgla ni 2 posto... :( Ko će ga znat... E, da... Za dva tjedna odoh ja za Zadar. :) Da malo zbrišem od svega. Mislim da će mi dobro doć malo nepoznatih lica i ulica... A prek ljeta tak i tak nisam nikam išla. Zapravo, nisam se iz kuće makla... Doslovno... Umjesto da sm se cijelo ljeto zajebavala i trčala za odbojkaškom loptom, ja sam, idiot, crtkarala flomićima po gipsu na nozi i zajebavala se s onim glupim štakama. Sva sreća da su mi frendovi i frendice zvonili na vrata sa filmovima, kokicama i čipsevima inače bi uvenula od dosade. Hvala im na tome kaj su tak dragi... Imala sam samo jedan jedini svijetli trenutak ovog ljeta. Ono jutro kad su mi u Dubravi skinuli gips. Super, koji provod... Btw, sinoć sam Nožićki ispričala jedan vic,nije nikaj posebno, al glavno da smo se mi smijale ko nekakve luđakinje nasred puba... Evo ga na: Došel neki lik, nazovimo ga Jovica, u Ameriku i iznajmil stan. Uđe unutra, a ono, stan pun miševa... ide se žalit gazdi, a ne zna engleski. Veli gazda- What is the problem?- Well... Tom&Jerry, you know?- Yes I know...- E, pa Jerry... Ha ha ha, i svi se slatko nasmijaše... Eto, tolko od mene za danas. Pusa Nožićki :)
R.I.P.
Matija Lustig
(1988.- 2004.)
Post je objavljen 28.10.2008. u 16:06 sati.