Marketing
"...a kada ostariš i ovu pjesmu potražiš, znat ćeš da su meni tvoje oči darovale sto pijanih noći..."
Službeno,
Tu sam. Opet. :)
Sritna, nesritna, tužna, žalosna, jadna.... Ne znam.
Više se jednostavno ne trudim pokušavat razumit šta osjećam,.
Otupila sam.
"Sve što je lijepo, kratko traje."
Kažu.
A, ja više ne virujem šta kažu.
Očito da više ne mogu virovat ni svojim osjećajima ni predosjećajima.
Kako mogu virovat u bilo šta, i bilo koga drugoga?
Ne mogu. Jednostavno ne mogu.
I ne. Nisam tužna. To ne.
Samo se osjećan isprazno.
Ka da mi nema spasa.
Ovo samo javljam da sam tu s vama. Još uvik.
I ne brinite...
Bit ću ja dobro.
Mašem vam svma...
Mwa :-*
EDIT 9.10
"...Kad plima se diže..."
Još ne virujem da san se JA uspila ovako nisko spustiti.
(Očito da postoji dovoljno dobar i velik razlog?)
Postoji. Naravno.
On.
I mrzim samu sebe kad kažem "bit ću dobro", a znam da neću.
I maštu na temu ON.
Mrzim svoju osjećajnost.
Mrzim kad me predosjećaji varaju.
I kad nemam mira kad neko zasvira na gitari.
Mrzim kad Neno Belan pusti glas.
I sve misli koje mi nedaju mira ni da zaspem kad iden spavati.
Mrzim jer san plitka. Jer me se lako čita.
Jer nisam proračunata, iako znam da bi uvik bolje prošla da sam takva.
I šta neznam lagat.
Šta sve dajem.
Mrzim šta uvik, ako volim, volim do kraja.
I što više nema nas.
Što je on od sada-samo on, a ja sam-samo ja.
Toliko toga sam zamrzila. Zbog njega.
A njega ne. Jednostavno ne.
Osjetljiva sam ko pizdica. (Oprostite na izrazu, drugoga jednostavno nema.)
Uvik sam samoj sebi bila dovoljna. Šta je sada?
Ma nisam u depresiji, samo me bole osjećaji iznutra koji više ne mogu stati u meni, a nemam kud s njima.
I sve me boli..
A sve sam mu bila spremna dati.
Post je objavljen 07.10.2008. u 23:46 sati.