Marketing
vrijeme nikada ne staje. vrijeme uvjek ide...
nema granica. nikada ne staje. uvjek ide...prolazi.... nemoguče ga je sprječiti....
prošla je 1,7g odkad sam te upoznala. toliko sam se promjenila od tada. ti si mi pomogao da se promjenim. hvala.
volim te. svakim danom mi nedostaješ sve više i više. ti,tvoj dodir, tvoja blizina... sve... zar je to uopče potrebno napominjati?
svaki dan razmišljam o tebi neprestano. o tome kako bi bilo da si tu. da si mi bliže. da smo zajedno.
ali možda je ovako i trebalo biti... jer ovako sam naučila cjeniti tvoju blizinu,
ovako si za mene sve. živim za taj trenutak kada čemo napokon biti zajedno. a onako... to možda i nebi bilo tako...
mislila sam da jeuopče nepotrebno napominjati da mi fališ. ali bila sam u krivu.
iskreno. kada bi mogla birati, dan s tobom ili tjedan s bratom, rađe bih izabrala dan s tobom. zar ti to ništa ne govori? jer trebalo bi....
nema smisla da se ljutiš zbog toga. jer nisi u prvu. ovaj put nisi....
i ja ne mislim da sam pametna. ne ne.... čak štoviše mislim da sam jako glupa.... ali jbg....
boli me to što misliš o meni... nisam znala da ostavljam takav dojam...
mogao si mi prije reći.....
znam da se volim svađati, oduvjek je to tako... sa svima osim s tobom.
nemoj se više duriti, molim te.... nema smisla.... nikom to ne pomaže...
želim znati sve.... sve što misliš o meni a da neznam. kao što je npr ono što si mi danas rekao....
ne želim da se ljutiš na mene.
želim da budemo sretni. zajedno. i da zajedno čekamo trenutak kada čemo napokon biti zajedno. ja to jedva čekam. nadam se da i ti.
VOLIM TE<3
Post je objavljen 17.09.2008. u 19:55 sati.