Marketing
Imam svoj 'Piz Raja' ,ali ima ga i moja prijateljica.
To moze bit i lose,jer onda smo liti svaka u svoj Raj i nemamo vrimena za vidit se.
Ona je mene posjetila ovo lito jednom,ja nju isto toliko.
Dugo se nisan vozila katamaranom i u subotu u crveno predvecerje otisnula se put Solte.
Docekala me Ona svojim oldtimerom koji sluzi samo za soltanske ceste,prevoz drva,maslina i pokoji namjernik ka sta san ja.
Ovo je Ona,moja najbolja prijateljica. Koliko smo ono godina skupa? Mislim skoro 25.
Ni jednom,bas ni jednom od kad se znamo medju nama nije bilo ni najmanje trzavice.
Kompletna osoba u svim svojim kvalitetama,to je Ona. Volin te Lile !!
Odma nakon vecere uputile smo se doli u misto vidit sta se to dogadja.Inace mirna Maslinica tu vece je imala neku festu. Ali feste nisu vise feste ko nekad. Sve se svelo na to da se dovede band,odsvira i otpiva nesto upitne kvalitete,jedini je cilj,a to je nas zajednicki zakljucak,da ugostitelji nesto zarade. Svi koji su se nasli to vece na rivi,imali su jedan izbor,negdi nesto popit i dobit glavobolju od lose i glasne glazbe. Ali mi smo imale dobro drustvo i nije nan bilo lose.
Kako se liti rijetko vidimo nije red da trosimo vrime na kuvanje i pranje sudja,zato smo odlucile poc nesto pojist vanka i usput bacit malu chakulu. Olditimerom do Grohota i put nove konobe zvane 'Momchin dvor'. Culi da je spiza dobra,pa ajmo provat. Dosli smo isprid dvora,ali vrata su bila zatvorena. Mi za kvaku i unutra. Unutra par ljudi i vlasnik. Cudno nas je pogleda i kad smo pitale smije li se,kaze moze. Posli vidimo na vrata pise da otvaraju u 4 popodne,a mi dosle u jednu uru. Kad nas vec nisu vratili nazad,dobro je. Bice mu zasuskale kune,a i nije red odbit gladne ljude.Zasili mi na jedan od tri stola kad evo gazde.
Kaze da je jedva ceka da oni od prije idu cha pa da moze malo prilec,kad eto nas,a sta ce. Radit se mora,a i zaradit. Na to ce iz kuzine zenski glas. 'Lako je tako,ja cilu godinu nisan legla popodne,a ti bogami ubijes oko svaki dan'. Kad ne moze ona,zasto bi on.
Ima puno lipih detalja u tom dvoru i parilo nan se ka da smo doma. Ma neka su oni grintali,ta grinta nije imala prizvuk zlobe,dapace.
" Ja san vam prije naviga ,ali zena tila da se skinen s broda pa san eto prista."
"Niko tebi nista nije reka,sam si odlucija" opet se javi zenski glas iz kuzine.
"Triba pineze zaradit,nije vazno di,a ti nisi tija navigat vise."
Pocele smo s hobotnicon na salatu i crno domace vino. Posli nan je bivsi pomorac ispeka lignje i to iz naseg mora,nisu japanske. Ma spiza in je odlicna,prava domaca,spremljena isprid nas ,a i ugodjaj ka da smo bili kod nekih prijatelja na obid,a ne u restoran. Nije bilo bitno na koju stranu pijata je noz ili perun, je li nan ulija vino s liva ili desna,zlata vridi ta domaca atmosfera i lipa spiza. Rucak nas je kosta 400 kn. Ali uspomena i lipo druzenje nema cijenu. Iz tog dvora smo izasle bogatije. Neprocjenjivo.
Rumeno nebo za rastanak do iduceg puta. Adio Solta.
Adio Lile.Adio Ada.Adio Ivane.
Nek ovo lito prodje pa cemo se mi vise vidjat.
Post je objavljen 27.08.2008. u 13:30 sati.