Marketing
Play me...
….ovaj post je započeo veoma dubokoumno…mda…evo pišem ovo i baka se izderava na mene kako sam ja mogo njoj reć što ju briga što ja pišem ilitiga evo kako se to zbilo…ja pišem nešto na msn-u i dođe ona meni ˝što radiš?˝ i unese se u ekran ne bi da oče uć u njega…ja ju gledam,ono,WTF?!
Pa joj kažem:˝Što te briga?˝…e tu je ispizdila…da kako ja mogu njoj to reć,di mi je odgoj,da ona ionako ništa ne vidi,da ju je to pogodilo,pa je počela plakat…skoro joj nisam reko ne seri…ja bi to staroj reko…heck,i would told jesus that…i što je najbolje,stara mi ne bi rekla ništa…ali ne…baba ko baba…mora dramit…drama queen…ona je takva oko svega…kažeš joj da ti se ne sviđa gulaš koji je spremila…˝i to mi je hvala˝…
Mislim,vi me razumijete,zar ne?Iživcirala me…pa sam nabio sluške i navio korn…lol…grozan sam…ona meni nešto priča,a ja pišem ovaj post…XD
Enivej,sad tek ide tema zbog koje pišem ovo…
Ubitačno mi je dosadno…mislim da sam to spomenuo i u prošlom postu…to više nije dosada…to je prešlo sve granice dosade…razvila se…iz malog šteneda u ogromno čudovište tipa Kerbera…ona troglava đukela iz pakla…to više nije psihičko stanje…prešlo je u fizičku bol…ko da me nešto pritišće u prsima i trbuhu…ništa mi se ne da…pitajte me da idem sad na Mars ko prvi čovjek tamo…˝Ne da mi se…˝
AAAAAA…što da radim…mislim da ću poludit…ovo pišem da pokušam ranit zvijer…smanjit količinu koja je sad iznad svih granica….Maksimum ozljede koju joj nanosim je kad igram WOW…znam da zvuči nrdovski…please don't judge me…ali to je jedini način da ozljedim beštiju…to je očaj…ušo sam u to stanje…mislim da ne bi preživio da škola započinje tjedan dana kasnije…trebam društvo…socijalu…slomit će me…trebam se smirit…izdržat…Sad razmišljam…i čini mi se kao da su cijeli praznici bili a complete failure…zvuči drastično…ali tako se osjećam…ništa nisam spoznao…nisam ni svjestan da je kraj osnovnoj…još nisam svjestan…i to me pere…novo okružje…novi ljudi…hoću li se uklopit…manje-više slični problemi koje ima ivee…ja nisam tužan…ja sam izgubljen u dosadi…ali dobro…i ostalima je sve to novo…to me drži…ovi praznici su trebali bit nešto malo veće…ono,završio sam osnovnu,idem u srednju…počinjem sazrijevat…ko dredlič…ne znam da li mi se to sviđa…to znači više odgovornosti…to ne volim…moram to prihvatit…trebam izać iz psihofizičkog stanja u kojem sam sad…nadam se uskoro…ne znam…izdržat ću…znam to…
Dotad…
Pozz……
Post je objavljen 19.08.2008. u 18:28 sati.