Koliko nisko čovek može da padne u samoći.....da kruni svoje probleme sa nekim ko ga ne poznaje....da mu taj daje savete iz on-line enciklopedija...nisu u pitanju tri kutije cigareta nego srce koje me boli...ili...možda su problem svi oni udari pobesnelih vetrova koji su me lomili...nikada prolećni i nikada letnja kiša, osim u snovima...u svom penjanju nikada da ne naidjem na zaravan i na izvor....neko me prokleo....neko mi razmotao crveno klupče ispod prozora....neko što mi dolazi u snove pred svako jutro....gleda me i ćuti...ćutim i ja...
Post je objavljen 12.08.2008. u 20:05 sati.