Večers,dragi moj,
nikada nisam plakala kao večeras.
Čak se i ova kiša koja pada
čini beznačajnom u usporedbi sa mojim suzama;
kiša ne može pomoći pustinji srca.
Večeras,dragi moj,
nikada nisam plakala kao večeras.
Miris kiše koja pada na cestu čini se beznačajan
u usporedbi sa mirisom tuge koju osjećam,
a svaki miris je beznačajan
u usporedbi sa mirisom urezanim u moje pamćenje,
mirisom tvoje kože....
Večeras,dragi moj,
nikad nisam plakala kao večeras.
Nikada me ljubav nije boljela kao večeras,
nikada nije bilo toliko tuge u mojim očima,
nikada nije više suza klizilo niz moje obraze,
nikada moj osmjeh nije bilo teže izmamiti....
A sutra?
Sutra,dragi moj,
sutra ću opet uspravno hodati,
sutra će moj svijet opet biti u boji,
sutra će izgledati kao da nikad nije ni bilo ovog sivila.
Sutra ću opet pogledom osvajati svijet
i treptajem oka mamiti uzdahe.
Sutra moj će osmjeh biti lažniji no ikad,
ali sutra ću opet biti svoja,obećajem,
jer večeras....
Večeras,dragi moj,
nikad nisam plakala kao večeras........
Post je objavljen 23.06.2008. u 16:09 sati.