U čašu od jogurta stane
sve tvoje sabrane mane,
a volim ja i njih,
jer mane i vrline
jednom cjelinom te čine.
Volim ja i tvoje usne
koje ponekad,kao da
su bijesne pa
neke grimase čine,
da večer smijehom začine...
Vrludave okice tvoje
zapele su za moje,
gledaju se i ne trepću.
poglede ne skreću.
Neposlušne ruke ti volim,
kad po kosi me diraju,
pa me malo škakiljaju.
One stvarno,ama baš nikad,
ne miruju!!
Sve u svemu,
pravi si mali vragolan,
nije ni čudno što
si mi tako drag!
Zato te volim,
kao što nikad
voljela nisam,
zato samo TVOJA,
ZAUVIJEK sam...
Post je objavljen 23.06.2008. u 14:32 sati.