Ležim na krevetu i slušam tvoje udisaje.
Ti spavaš kao kap rose na listu
i ne slutiš da te gledam.
Pitam se o čem sanjaš,
kad bi bar znala što te tjera da tako slatko trzaš taj nosić.
Kad bi bar znala da me voliš i da ne sumnjaš u to.
Dosta.
Moram se prestat zamarat takvim stvarima.
Okrenem se i zaspim.
Možda mi u jutro kažeš.
Post je objavljen 24.05.2008. u 13:25 sati.