Marketing
Kako sam prodao komp
sumrak na lastovu
Jedan od većih kulturoloških šokova doživio sam kad sam prodao svoj komp prije 5-6 godina.. Nazvao me čovjek, vidio on broj u oglasniku, pa pita kaj je to, jel ima to i onaj televizor s njim, jel ima i pisač, itd... Ja sve pristojno odgovaram, ima ovo ima ono ima sve nabrojano u oglasu...
Dogovor je pao i kako čovjek živi u nekom selu 20tak km dalje od mog sela, pristao ja da mu donesem komp i spojim sve žice da bi on vidio da sve radi..
Dolazim ja kod njih, dočekuje me cijela proširena obitelj, deda, baka, tata, mama, ujak, sin i pes.. Pozvao je ujak i susjeda koji se kuži u kompjutore kako bi prozreo sve moje smicalice i možebitne podvale, tako da nas je bilo desetak u toj dječjoj sobici gdje ćemo sve posložit..
Spojio ja sve žice, namjestio i taj televizor i pisač.. Isprobao ja, printa sve u šesnajst, super! Veli tata, ajd sad ti nama spoji i internet, znaš, neču ja severinu gledat, to mi je za maloga za školu... Ništ, spojim ja, sve radi, pomične slike lete monitorom, taman da ću objasnit kak da si spreme nekaj u fejvoritse kad vidim tata drži drugi kraj telefonske žice u ruci, veli, da nam ne dođe virus neki pa da platimo miljone..
Na odlasku, sjetio se ja da nisam pokazao kako se gasi komp (ono, start meni šat daun), pa se okrenem, a tata viče ma nema veze, pa znam valjda iščupat žicu iz zida...
Uskočio sam u auto i pobjegao glavom bez obzira.. U retrovizoru ovog puta nije bilo nikoga, svi su se već tiskali oko televizora i pisača..
Post je objavljen 17.05.2008. u 11:56 sati.