Cudno je to kako mi ljudi imamo drugacije poglede na zivot...
Cudno je kako nam iskliznu iz ruke sve lepe stvari,a da i ne osetimo...
Cudno je o cemu sve razmisljam u svojoj glavi,a nikada nije pravi trenutak...
Cudno je kako posmatramo druge dok se bore za sebe...ponekad i nepravedno...
A sta ja radim?
Sedim,gledam,trpim,cutim...sve mislim necu se spustati na taj nivo...
Pomislim nekad na bivsa jutra,na bivse ljude na bivsa mesta,al' put me vodi samo u sutra
Onda shvatim da mi je zbog takvog razmisljanja osmeh postao samo retki gost na mom licu...
Naravno,mislim na one nevine osmehe kada me stomak boli i suze oci...E oni su retki...
A ovih drugih koji su tu iz navike i ne brojim jer znam da ne bude u meni ono sto pokazuju
Post je objavljen 27.04.2008. u 13:58 sati.