Dosao Kostunica u zvanicnu posetu Putinu, i posle napornog dana ispunjenog
razgovorima, ceremonijama i pres konferencijama, konacno dodje i taj
trenutak da se njih dvojica opuste u udobnim koznim foteljama u Putinovoj
kancelariji u neformalnom caskanju i uz casicu najbolje ruske votke.
U jednom trenutku Kostunica ugrabi priliku da upita svog domacina nesto sto
ga je vec duze vreme kopkalo: "Vladimire Vladimirovicu, ako nije greda,
odajte mi tajnu svog uspesnog vladanja ovako velikom zemljom kao sto je
Rusija."
Na to ce Putin, uz blagonaklon osmeh kakav se upucuje samo detetu koje hoce
da se "istakne": "Nista lakse, Vojo. Najvaznije je da se okruzis
inteligentnim i sposobnim ljudima."
"A kako znate da su inteligentni i sposobni, Vladimire Vladimirovicu?"
"Nista lakse. Potrebno je samo da im postavis prava pitanja. Evo, sad cu da
ti pokazem."
Putin zatim podize telefonsku slusalicu, ukljuci spikerfon i okrenu neki
broj.
"Kojim dobrom, sefe?" zacu se posle nekoliko sekundi glas sa druge strane
zice.
"Vladimire Anatoljevicu (Sedi Vojo, ne treba da ustajes), imam jedno pitanje
za vas. Vas otac ima jedno dete i vasa majka ima jedno dete, a to dete nije
vam ni brat ni sestra. Ko je ono?"
"To sam ja, Medvedev," kao iz puske odgovori glas sa druge strane zice.
"Hvala, Vladimire Anatoljevicu. Nastavite s radom."
"Sta sam ti rekao, Vojo?" rece Putin, zaklopivsi slusalicu i znacajno
pogledavsi svog sagovornika.
Po povratku u Srbiju, sav ushicen onim sto je naucio od Putina i jos cestito
ni prtljag ne raspakovavsi, Kostunica pozove telefonom svog ministra za
Kosovo, Samardzica.
"Bobika, imam jedno pitanje za tebe. Tvoj otac ima jedno dete i tvoja majka
ima jedno dete, a to dete nije ti ni brat ni sestra. Ko je ono?"
Posle krace pauze, zacu se neko tiho domundjavanje s druge strane zice, a
zatim:
"Sefe, a jel' vazi da ti se javim kroz par minuta? Samo da u ministarstvu
usaglasimo stavove po ovom pitanju?"
"Ajd' vazi," odgovori Kostunica - treba li uopste reci - ne bas preterano
odusevljen Samardzicevim odgovorom.
Citavo Ministarstvo za Kosovo baci se na resavanje problema, ali ni posle
nekoliko sati intenzivnog razmisljanja i razmene ideja ne dodjose do
resenja. Pozovu Velju Selju iz Ministarstva za kapitalne investicije i
postave mu isto pitanje, ali njegov odgovor posle duze pauze bio je, uz
odredjenu dozu frfljanja, samo: "Mene ste nasli da zajebavate, majke li vam
vase. Jebo vas LDP i B-92."
Kud ce, sta ce, na kraju se dogovore da pozovu nekog ko se razume nesto u
brojeve i logiku. Teska srca, rese se da pozovu Dinkica iz Ministarstva za
ekonomiju.
"Dinkicu," rece Samardzic, hladnim, poslovnim tonom, "imam jedno pitanje za
tebe: tvoj otac ima jedno dete i tvoja majka ima jedno dete, a to dete nije
ti ni brat ni sestra. Ko je ono?"
Pomalo iznenadjen sto mu o ovim teskim vremenima postavljaju takva
neozbiljna pitanja, Dinkic ipak odgovori: "Pa to sam ja, Dinkic."
Sav srecan sto je konacno dobio odgovor na sefovo pitanje, Samardzic
brze-bolje okrenu Kostunicin broj.
"Vojo, mi smo u Ministarstvu usaglasili stavove i dosli smo do jedinstvenog
zakljucka da odgovor na tvoje pitanje glasi: Dinkic."
Ovde Kostunici prekipe: "E jebem vas sve koliko vas ima tamo u tom vasem
kilavom Ministarstvu. Nije bre Dinkic nego Medvedev!!! S kim ja radim.."
Post je objavljen 24.03.2008. u 09:02 sati.