"Pa što misliš, tko bi mogao biti?"-pitala me
Nisam ju slušala.Razmišljala sam.O svojoj smrti.O tome kako će me hladno i sa iščekivanjem ubiti.Potresla sam se pomislivši to.
"Jamie?"-ponovo se javila Ann
"Ha?"-upitala sam je smeteno
"Ma joj.Ništa.Pokušavam ti pomoći, a ti me ni ne slušaš.Baš si ono...mah!"-rekla je uvrijeđeno Ann i nastavila sa vrtjeti na vrtuljku.
"Ma sorry.Daj, nemoj se ljutiti.Samo što me to jako plaši, Ann.Pozivi su sve češći.Stvarno se već bojim.Najgore je što zna skoro sve pojedinosti iz moje prošlosti.
"No dobro.Ovaj...Pa jel si imala ikog koji zna sve što i je i kako bilo kad si bila mala?"-pitala je radosno, čim sam joj se ispričala i čim me je mogla pitati nešto novo.A meni se stvarno nije dalo o tome.Previše razmišljam o tome.Glava me počinje boljet od tolkog razmišljanja.Uvijek pokušavam ne misliti na to.
"Ne.Ne znam.Osim ako ne izostavim malu Sarah s kojom sam išla u vrtić.Mislim da se tako zove.Nisam sigurna, ali opet.Ona ne može biti jer se ona odselila u Njemačku prije 10 godina.
"Amm.Ne znam.Ja mislim da se neko ipak samo zafrkava."-rekla je i u tom trenutku zazvonio je mobitel
"On je"-rekla sam preplašeno
"Daj, ja ću se javit"-rekla je i pokušala istrgnuti mobitel iz ruke
"Nee!Ne želim mu se javit.Ne želim uopće razgovarat s njim!"-rekla sam
"Joj daj Jamie, pa preplašit ću ga"-rekla je s osmijehom i ponovo pokušala istrgnut moj mobitel, ovaj put sa uspjehom.
"Halo?"-javila se
S druge strane nisam ništa čula, iako sam imala potpuno prislonjeno uho na njen mobitel.
"Oho.Tko bi rekao.Dobra, stara Ann.Pa kako si mi?"-napokon se čuo glas
"Ma što tebe briga kako sam!Slušaj me!Još jedanput nazoveš na ovaj broj, ja ću, ja ću..!"-rekla je, no nato ju je ovaj prekinuo.
"Ma što ćeš ti?Odjednom glumiš neku dobricu?Hahahaha.Ajde, molim te, Ann.Daj mi radije Jamie na telefon.Trebao bih ju nešto"-rekao je
"Gle.Vjerojatno nisam bila dovoljno jasna.Da nisi više nikad, ali nikad zvao na ovaj broj!Jel tebi to jasno!?Zvat ću policiju, glupane jedan ludi!"-zaderala se Ann
"Hahahahahahahahahahahahah...Ann se naljutila.Lijepo je to čuti.A reci mi, kako je situacija sa Marc-om?Kako je on?"
"O-o-otkud znaš nje-njega.?-zamucala je Ann
"Gle, rado bih pričao, daj mi sad Jamie"-rekao je.Ja sam odmah uzela, još uvijek, "zaleđenoj" Ann mobitel iz ruke i javila se
"Što hoćeš, k vragu?Zašto me ne ostaviš na miru?"-pitala sam uznemireno
"Što ja hoću?Hoću te vidjeti mrtvu Jamie.I neću te ostaviti na miru dok to ne ispunim"
"Pa reci mi što sam ti napravila?Zašto baš ja!?!?"-pitala sam, sad već očajno
"Znat ćeš.Strpi se malo.A sad, slušaj me.Odi kod potoka u parku "Tri drveta", onda odi tri koraka ulijevo.Tamo je jedan grm.Unutar grma je jedan dar za tebe.Nemoj se bojati, stvarno je dar.To će ti biti za rođendan, budući da je za 10 dana."
I tada se veza prekinula.Kada sam shvatila što mi je upravo rekao i kada sam shvatila da hodam prema tom parku čije ime sam oduvijek htjela zaboraviti i gdje nisam otišla već dosta dugo vremena, začudilo me to što se nisam bojala tog "dara" i same pomisli da ponovo idem u taj park.Nisam se mogla sjetiti odmah zašto ga zapravo ne volim.Bilo je previše duboko u meni da bi samo tako izašlo iz mene.Ann se derala za mnom, no naposljetku me je počela šutke slijediti.Kada sam došla do potoka bilo je više grmova, no napravila sam tri koraka uljevo i skužila koji je taj grm.Bio je užasno sličan jednom grmu...jednom...odvratnom, najodvratnijem grmu...Suze su mi počele kliziti niz lice.Nisam mogla disati.Sjećanja su navrla.Tako me je boljelo.Sve ono što je bilo u meni, polako je počelo i izlaziti iz mene.Nisam htjela da izađe.Borila sam se svim snagama da se ne prisjetim nijedne pojedinosti.Brzo sam htjela odvratiti misli i otvorila sam oči.Iako mi je sve bilo zamagljeno od suza zamjetila sam neku kutiju.Bila je zaprljana.Kada sam je otvorila u njoj sam vidla tri crne ruže i roj kukaca.Roj odvratnih žohara.Počeli su hodati po mojim rukama, osjetila sam ih na leđima i nogama.Vrištala sam.Plakala i vrištala.Ann je odmah dotrčala do mene i užasno micala žohare sa mene.Počela sam se svlačiti.Mislila sam da ću se onesvjestiti.Osjetila sam njihove malene odvratne, ljigave noge kako puze po mojoj kosi.Skinula sam se do grudnjaka i gaćica.Nije mi bilo to važno.Samo više nisam htjela osjetiti nešto što toliko mrzim.Nakon par minuta nisam ih više osjetila.Vidjela sam par njih u potoku, no još uvijek je poveća skupina njih izlazila iz kutije.Plakala sam i plakala.Bila sam više užasnuta nego uplašena.Ann je brzo došla do mene i zagrlila me.Pokrivala me svojom jaknicom da mi bude toplije.
"Sve će biti u redu Jamie"-rekla je.Više joj sve ovo nije bila zajebancija.Izgledala je po prvi put tako užasnuto da sam mislila kao da je neka druga osoba pokraj mene.Ona nikad nije bila užasnuta.Nikad nije bila preplašena.Sad je bila i više do toga.
****
Kada sam se probudila vidjela sam poznati plavi zid svoje sobe.Polizala sam usne.Bile su slane od suza.Pokraj mene je ležala Ann.Spavala je.Podignula sam se i tada se Ann probudila.
"Oprosti.Nisam te htjela probuditi"-rekla sam joj
Gledala me pažljivo.Htjela je vidjeti jesam li dobro.Nježno sam je pogledala, pa se odmah osmijehnula jer je to značilo da jesam dobro.Ali zapravo, nisam znala jesam li dobro.Nisam mogla vjerovati što mi se dogodilo.Tek sam sada počela biti svijesna toga.
"Tvojih nema doma.Otišli su kod strica na rođendan.Imali smo sreće.Jer, da su te vidjeli onako polugolu i..."rekla je Ann i zastala.Ugrizla se za usnu shvativši da me upravo podsjeća na sve to.Ali ja sam ionako mislila o tome.
"Gle, nemaš beda Ann.Ne moraš misliti da si pogriješila što si me podsjetila.Ionako sam mislila upravo o tome.I da, hvala bogu što ih nije bilo jer ne znam što bi onda.Mislim da bi me odveli u bolnicu."rekla sam i nasmiješila se.
Ann je ostala ozbiljna, no onda nakon nekog vremena nasmijala se i pitala:
"Ovako.Ja mislim da sve to trebamo zaboraviti.Jel ti se da negdje van?Mogla bi nazvati Jake-a."
"Pa.Možemo otić, da.Samo se moram sredit prije.I moram javit svojima.Čekaj, danas je subota, jel tako?"
"Da.Ne možeš reć da trebaš učit.I ja moram javit svojoj mami.Smijem telefon uzet?"-pitala me
"Joj Ann.Kakvo je to pitanje?Pa naravno da možeš"-rekla sam joj i otvorila ormar da vidim što ću obuć.Gledala sam i što bi se Ann moglo svidjet, ali ionako imamo isti ukus tako da neću pogriješit.Ne da mi se baš van, iskreno, ali čim je spomenula Jake-a dobila sam volju.Kada sam izvadila sve što bismo mogle obući, uzela sam mobitel i napisala Jake-u poruku jel ide kamo van danas.Poruka je došla nakon par minuta sa potvrdnim odgovorom na što sam malko zaboravila što mi se dogodilo prije par sati.
Nakon što smo se spremile izašle smo van i čekale bus.
"Nadam se da je Jake biti sa Marc-om"-rekla je nasmiješeno Ann
"Nadajmo se"-rekla sam i opazila bus kako ide prema nama.Ovo će biti vrlo uzbudljiva večer-promislila sam i zajedno sa Ann ušla u bus.
Nastavlja se