Marketing
Konačno i meni komad kolača!
Danas kad sam krenio u školu znao sam da me očekuje, da tako kažem, jeben dan. Ispitivanja, kontrolni i dvoje psihotičnih predmeta s dva psihotična profesora. Uz velike muke preživjeli smo te predmete u nadi da će ostali manje više biti mirni.
Međutim, kao što često biva, tako nije bilo.
Zvonio je početak sata. Svi umorno napokon su se malo opustili u nadi da danas na inače mirnom predmetu neće biti ništa. A onda brzinom svjetlosti Branka (kolegica iz razreda) je poput luđaka utrčala u razred vičući:
"IZNENADNI BLIC!!!!!!!!!!!!!!!!!! SAD SU AKAVCI PISALI"
To je bilo poput opće mobilizacije. U samo 3 minute cijela moja noga je bila izljepljena šalabahterima. I onda je uša profa.
"Kao što ste već čuli pišemo blic, sve pod klupu ja ću vam dati papire"
Završio sam s molitvom kad sam dobio papir pred sebe. Vidio sam da neznam ni jedno pitanje, što je bilo i očekivano.
E onda je krenilo prepisivanje. Profesor je non stop šetao oko mene. Kao da je imao neko čulo koje mu je govoirlo da ja nisam bez razloga jednu nogu prebacio preko druge. KAd se napokon okrenuo, ja sam samo lagano pomakao gaće, i ispred mene se stvorio sudbonosni papirć sa svim odgovorima.
Sve sam prepisao, kao i svi iz razreda. Kad god se profa okrenuo ja bih otkrio nogu i prepisao po jedno pitanje. Kad je sat završio konzultirao sam se s prijateljima i zaklučio da sam sve točno riješio. Konačno je i meni krenilo. Obično bi ja posljednji saznao za ispit dok bi drugi već sve "pripremili" i ja bih nakraju izvisio, ali danas hvala Bogu nije bilo tako te sam i ja konačno dobio komad kolača.
P.S petica je puno slađa kad je prepisana 
a da negovorim koliko me adrenalin "puca" dok profa kruži oko mene a ja očajnički pokušavam prepisat nešto!
Post je objavljen 26.02.2008. u 13:46 sati.