NIKOLA DIMITROVIC
Psalam 2
Svi da su blaženi, kojiem je prošten grih
i kim su skroveni griehovi velji njih;
blaženi muž oni medju sva stvorenĽja,
kojemu višnji ni navrgo zgriešenĽja
i komu u duši ni zlobe ni zledi, 5
neg pravdu on druži po vieke i sliedi.
Eto sto do sad ja satvarah potaje
zgrišenĽja vaj moja, boles me skončuje,
ter mi se zgodilĽ jes, kako na čoviku,
koji nie htio boles pokazati pokazati lječniku. 10
Kroz toj su me kosti, u kojieh nie moći,
u vrloj za dosti ostarilĽ nemoći,
cjeć koje za mal čas na pomoć vapeći,
privelju tvoju vlas nepristav cvileći,
u dne i u noći, tva ruka viteška 15
u kojoj su sve moći, vrh mene oteška,
ter nebog svakoje, kada trn proskoći
grešno srce moje, oćutih žestoči,
Jurve sam parjal zled, ku ćutih vele dni,
tiem sveti tvoj pogled bez srdjbe svrn k meni, 20
jer suze sej moje, ke ronim grieha dil,
jur su plam od tvoje rasrdjbe pogasilĽ.
Pak ti znaš, jer sam ja samo tve stvorenĽje
i prilika tvoja, a ti me spasenĽje.
Ja ti sam zlobe me, ke držah skroveno 25
minoto toj vrieme, pokazo svršeno.
Jer oni velji strah, cjeć koga u meni
zgrišenja satvarah, ni broja kojim ni,
jur mi se svrnul jes u velje ufanĽje
ter mi je vratil svies i smiril me stanĽje. 30
Tiem zlobe, ke sliedjah, ostavih sasma prem
i ohol što idjah, umiljen sada grem;
nu velja tva ljubav, životu ka momu
pokazalĽ jes put prav, uzrok je bil tomu.
Prislavni moj bože, pod nebom taj tko je, 35
stoti dil da može dobrote rit tvoje?
I velje milosti i one ljubavi,
Koja me gorkosti pakljene izbavi?
Dobro ne budući spovidil tebi zled,
srce me razvrući, ko bješe kako led, 40
i tvoju na pospjeh milos mi hotje dat,
jer ces prie prostit grieh, neg li za nj pedepsat.
Kroz toj svaki čovjek posvećen još da je zgor
( bez grieha jer u viek ne moze biti nitkor),
ima se na sviti u vrieme svakoje 45
priklono moliti za zgriesenĽje svoje,
i gorku čutiti u srcu svom boles,
jer dobro činiti potrebno vazda jes.
Njekoji razgovor odkle mi veće ni.
Srdašce jak mramor steko sam u meni, 50
tere sam mimo toj cjeć tvoje ljubavi
obrnul stupaj moj za sliedit put pravi.
I ako prem dosti pospješan niesam bil,
nu u tve milosti, znam, niesam još zacknil.
Jer oni ki budu svršeno uckniti, 55
hoće jim za ludu i zaman sve biti.
Još kad bi iz oči potpope ljevali,
ne bi tĽ se na oči nigdar približali.
Zač ne češ tada htjet čuti njih plakanĽje
ni poste njih vidjet ni njih pokajanĽje. 60
Ti sĽ me utočiste i dobro svakoje,
ti si pribježište od tuge sve moje,
ka bješe do sada život moj obujalĽ
i srcu mom jada s čemerom dosti dalĽ.
Kroz toj me vesela, molim te, učini, 65
neka ja od sela mirujem po sve dni.
Čuju tvoj slavni glas, jedini bože moj,
koji mi na svak čas govori sve ovoj:
razum ću, svies i um dopustit ja tebi
i hoću tĽ pravi drum pokazat od nebi, 70
ter ću utvrditi vrh tebe oči me,
da uvik slaviti budeš moje ime.
Je lĽ itkor na svieti, da voze zamjerno
Ovo me izreti veselĽje neizmjerno?
Ko višnji rad svoje velike ljubavi 75
u srce tać moje kreposno postavi.
Jer tužan jure bih pogriešil put pravi,
ter kako sliep idih k nevoljnoj dubravi,
u koju zahode oni, ki život svoj
U krilu provode bludnosti ljuvenoj. 80
Jer veće ovi svit neg li boga ljube
za radost, ka će bit i proć, vječnu gube.
Nu sasma višnja ćes miso mi tuj skrati
i pamet i mu svies na pravi put svrati.
Nemojte jako konj i mulac vi biti, 85
ki kad hoć proć mimo nj, pruca se kopiti.
u kojih uma ni ni stida ni srama,
čeljusti njih stegni oglavmi i uzdama,
neka se oni tad ne budu prucati,
kada ih grieha rad budes pedepsati. 90
Mnoge su na sviti od bičev prilike,
kiem opći sviestiti višnja moć grešnike;
nu koji ufanĽje u bogu imaju,
u miru njih stanĽje sve dni uživaju.
Veseli budte vi svi u godspodinu, 95
koji ste put pravi sliedili i istinu;
i ki ste pravedni i ćisti u svemu,
slavite se po sve dni u srcu vašemu.
od zemlje počete do sada, sad i svedj
trojice prisvete svak slavu pripovjedj, 100
i vik ne pristale naricaj njoj hvale.
Post je objavljen 20.01.2008. u 13:26 sati.