Ponekad poželim imati kutak samo za sebe
pobjeći, sakriti se u mišju rupu
i da me nitko ne nađe.
Ponekad poželim ne željeti ništa
i poželim naučiti trpjeti i podnositi i šutjeti.
A onda poludim na sebe što takvo nešto želim.
Danas je jedan od onih kišnih dana kada poželim da me nema.
Bar ne na ovom planetu.
Post je objavljen 07.01.2008. u 21:08 sati.