Pregled posta

Godina je nova... već...

Bilo bi krajnje vrijeme da se osvrnem na doček Nove. Eh, što reći.... Ne mogu reći da se nisam zabavila, jer jesam, stvarno jesam, no bilo je svega... Bila sam na velikom tulumu u jednom malom mjestu... Čak sam i znala nešto ljudi, a bome sam ih i upoznala...

Uglavnom, muzika nije bila po mom ukusu, ali ne mogu reći da mi je to smetalo.... tako mi je bilo svejedno, glavno da se pleše. A i bile su frendice sa mnom, znala sam da mi ne može biti dosadno... Držale smo se skupa, barem u početku... I tko mi je pak dao alkohol u ruke??? Pa to stvarno nije za mene... kad sam se drugi dan sjetila što li sam samo sve izvela... ma nije bilo nešto skandalozno, ali ne bih to učinila da nisam bila potaknuta „gosponom alkoholom“. Ajme, ajme... to mi se samo vrtilo po glavi... I kada su več skoro svi otišli, frendica i ja nismo imale prijevoza pa smo ostale na tulumu i plesale dok zora nije svanula... tako je bilo dobro... neopterečeno i zabavno... Na kraju krajeva, trebalo se rješiti svih opojnih stvari iz ogranizma (mislim na alkohol i loše misli...).... I jedino što mi se urezalo u sječanje... Sedam ujutro, jedino ja i frendica na podiju... Naručila ona od Colonije Varalicu... i nastao drmež... hi hi.. ma šalim se... Ali tako mi je to pasalo... Nakon cijele noči narodnjaka... Tako je bilo dobro.. Razbacale smo se po podiju... A onda me neki lik ulovio da idem s njima pit na šank... pa kaj ti je dečec, taman sam se počela guštat... Ostale detalje bih ipak zadržala samo za sebe... No kao i obično, neki djelovi su miu još uvijek mutni, ali stvarno mutni... Koliko se god trudila, ne mogu shvatiti kako su se neke stvari dogodile... Joj, joj, kako me ponekad muče te rupe...

Netko me razočarao... očekivala sam više od te osobe... malo više zrelosti... no to sad više nije ni bitno... I naravno, ponovno sam se razočarala u muški rod. To mi jako dobro ide u posljednje vrijeme. Tako su nepredvidivi i lažljivi. Čast svim iznimkama na koje nikako da naiđem... i zato se ove godine i službeno odričem svih upoznavanja i zbilžavanja s muškim rodom jer očito ni ovo nije moja godina, s obzirom na to kako je završila ona stara i počela nova.... I da, zaključila sam da mlađi dečki nisu za mene. Stvarno si nikako ne pašemo. Tako su nezreli, ne znaju što žele, a da ne spominjem to da bi svaki vikend htjeli drugu curu... a nekako nisam za takve zajebancije... Nikako s njima na zelenu granu... Dosta mi je toga. Ipak više volim dečke koji kad se jednom zainteresiraju za tebe, takvi i ostanu. Jer grozno je kad se za nekoga zagriješ, a on te iznevjeri... Sva sreča pa se ne zaljubljujem lako... al to sigurno nikako nema veze s tim što sam već odavno zaljubljena...

Cijelu večer sam skoro uspjela zaboraviti na NJEGA. Skoro. Čak nije bilo ni mojih uobičajenih misli: di je, što radi i koju sad negdje bari.... a onda su pustili jednu pjesmu... Refren je išao: vračam se tebi ljubavi stara, jer me svaka nova razočara... Eto, zato ne volim narodnjake. Tako mogu zbedirati ljude u posve krivom trenutku...

I tako... dragi moji... želim vam sve najbolje... da vam se ostvare sve skrivene želje... pusa!!!



PS: ima jedna pjesma (osim onih sa dočeka) koja mi se vrti po glavi još od Badnjaka... ide ovako: