Marketing
kako sam se prvi put opako stiltala
Jučer me moja draga, najdraža, predraga Mama obavijestila da mi planira kupit knjigu. I to ne bilokakvu knjigu već knjigu o kriznim godinama žena koje se bliže tridesetoj. Nakon što sam se propisno iznasmijala uslijedio je TILT!! I to poprilično velik i zabrinjavajuć. Bemti, broj 27 je stvarno bliže broju 30 nego broju 20. I stvarno, mama Mama kupi knjigu i ja je krenem čitat. Okej, ne radi se o knjizi sa samopomoć već o zbirci kratkih priča 10 autorica pod imenom “Samo svoja”. I uopće nije loša. I onda slijedi dugotrajna kontemplacija i zamišljanje nad samom sobom, kaj sam u životu napravila, jesam li zadovoljna, kaj mi sve fali, treba li mi muškarac da budem potpuna, jesam li se realizirala, hoću li imati djece, kada, koliko, s kim, zašto i bla, bla, bla… I sve u svemu, shvatim da mi i nije tako loše. Ok, nemam posao, nisam još diplomirala o nekakvoj ozbiljnoj vezi niti ne razmišljam al smatram se emancipiranom ženom. Mislim, nisam Carrie Bradshaw (don’t judge me, prva mi je pala na pamet, ok?) jer nemam tak duge noge, niti dijelim njenu starst za manolačicama (budimo realni, strmopizdila bi se u svakoj peti preko 5 cm), frendice su mi se davnih dana poudavale il im još jako malo fali, porađale dječicu (na kojoj sam im zahvalna jer ih vračam onog časa kad mi počmu ić na živce a zadovoljavaju to malo majčinskih instinkata koji me povremeno napadnu), nemam fancy laptop niti svoju kolumnu (pretpotopni compaq i blog su mi sasvim dovoljni), ne pušim kreatorske krpice (zadnja majca kojom sam se oduševila ima natpis “im cute? no shit.” Ne nije tipfeler, “im” stvarno piše bez apostrofa),ne pićim po domjencima (‘ebeš kanapee, ko se od tog ikad najeo kak spada), nemam gay frenda (al imam frenda koji ima gay frenda, valjda se računa), općenito ne izlazim puno (većina mojih prijatelja živi u mom kompjuteru) al kaj me briga… Treniram (imam killer trbušnjake), sviram klavir (raštiman, pa kaj), spremam ispite (…mhm… da…) Da, ja sam definitivno emancipirana…
I nastavim čitat knjigu…
“Emily Giffin: “Nešto lijepo”… aha… okej… ajme… hihihihi… njoj je manikerka rekla da mora u 6 dana napraviti 3 promjene pa se ona
1. Ošišala
2. Dala otkaz
3. Napucala dečka…
hihihi… okej… aha, našla se s frendicom na kavi… ispričala joj je kaj je napravila, okej… hihihi, kak super, frendica joj veli da nije normalna al ona odgovara da se “baš osjeća emancipirano”…”
A frendica joj na to kaže: “Biti bez frajera i bez posla nije isto što i biti emancipirana.” (skupina autorica: “Samo svoja”, Algoritam/Anima, Zagreb, 2007, str. 75)
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!
Post je objavljen 29.12.2007. u 16:41 sati.