Kad sam se vratila doma prvo sam pošla spakirat paket za ljude slabijeg imovnog stanja u Glini, ne znam ko je to organiziro ali svaka čast, na radiju je bilo za samo dvije ure skupilo se 250 paketa, svi su se iznenadili, koliko će do kraja bit viđet ćemo jer se skupljaju još danas ( neđeja) do ure i onda se odma upućivaju tj. voze u Glinu.
Iznenadila sam samu sebe kad sam počela vadit stvari što ću stavit, počela sam bila razmišljat kao svega po komad, ustvari počela sam kalkulirat što ću stavit, posramila sam se same sebe.
Onda sam lijepo vadila sve po redu, uzela jedan zbilja veliki paket i trpala, na kraju sam pošla u butigu potrošila 300 kuna na još neke stvari kojih nijesam imala doma i osjetila se dobro.
Moji smlate po 5-6 čokolada u sekundu a ja razmišljam nekome stavit 1 ili 2.
Mati mi je dala dvije škatule keksa i kafe, te neku škatulu za kupanje sa dezodoransom, gelom i još nečijem i to sam sve uvalila.
Kad sam spakirala hranu onda sam pošla u banju otvorila ormarić i potrpala od šampona za kosu, gela za kupanje do parfema i after shavea, ja ću kupit a tim ljudima možda ne pada na pamet trošit pare na take stvari.
Bio mi je problem kako toliki paket umotat ali dosjetila sam se pa sam lijepila papire i na vrh stavila fjoku.
Sjetila sam se i napisala i čestitku da ne ispane da samo šaljemo bez riječi, valjda će ih obradovat čestitka.
Sad sam zadovoljna sobom, nekad se treba pogledat u zrcalo tj, zavirit u dušu, nijesmo baš uvijek divni, krasni i velikodušni, nekad eto počnemo i kalkulirat, fala Bogu što to vele ne dura.
Paket nijesam mogla sama podignit kad sam ga zamotavala, zbilja sam bila sretna i nadam se da će nekoga razveselit za Božić.
Post je objavljen 23.12.2007. u 01:24 sati.