Pokorno javljan, nisan umra, živ san...poluživ zapravo. uništila me viroza...to nisu virusi, to su konjine od virusa. To je vrsta koja vlada ovom našom planetom, a ne čovik. Čovik samo misli da je superioran, a je kurac kad ga pokosi ona mrva oku nevidljiva i to kad se god siti.
Nego, bija san u doktora jer ubilo me u prsa. Iskašljava san projektile, dahta ka manijak na telefon, hriplja luđački...dakle, bija san u kurcu apsolutno. Kod doktora u čekaonici pedeset baba i ja. Babe su se zgražale mene a bome i ja njih. One su u većini, mislin se, bolje mi je biti miran i drag jer najeba san okrenu li se iz nekog razloga protiv mene...a sudeći po mrkim pogledima, samo što nisu.
Stisa san se u kantun i čeka milost božju...ili da me sestra pozove ( a koja sestra, eeejj, uuuh, cice ka zračni jastuci!) ili da riknen. Po svemu sudeći rika je bila izglednija jer sestra NE ZOVE, čeka se jebeni red. Alooo, čeka se red!!!
Aj dobro, kad san već tu, čekaću RED, a red do ceste. Jeba te, ka da su svi odlučili biti bolesni kad i ja! Čeka san, kako se i priliči u čekaonici...triban ući iza gospođe babe s brkovima. Boja san se, jesan boga mi! Ma nju samo triba viditi, ja to ne mogu opisati. Ja ne mogu virovati da je ona nekad bila mala, da je ona nečije dite, da je nju neko pojeba, yaaaaak!
Pomislija san, Bepa Joseph! to je ona, utjelovila se nekako i došla me kazniti zbog nečega u prošlom životu. Nisan bija ničin ubijen, nije to zbog toga,al taj je osjećaj bija tako snažan da san mislija srce će mi pukniti. Ej, kad je ušla u ordinaciju, to je bila renesansa, preporod u svakom slučaju: prodisa san slobodno, razdragano san razgledava po čekaonici, čak mi ostatak krda više nije bija tako strašan ka u početku, osjeća san se moćno!
Samo, kako je vrime prolazilo, strepnja je bila sve veća jer Godzila je tribala i izaći iz ordinacije, a susresti se s njom opet oči u oči...ne znan bi li to moje srce podnilo. Zato san se maka u dno čekaonice( što je posli ispa svjetski zajeb) i čeka da horor prođe...ja san odma iza nje na redu. E, kako ne!!!! Kad je Bepa izašla(ja san dotle gleda u pod, znaš ono, Sodoma i Gomora?!), uletila je umisto mene baba od metar i po i to ka metak. A do tad je žalila kako ne može makac, "operisala san kuk, iman tlak, velik mi je cukar, ne mogu na noge"...Piči baba turbo, ne mo'š je viditi, a kamoli zaustaviti...Jel' babe?!!! Ma lažu čin zinu! Nemojte in virovati, to su posebna bića, čudnovata.
I eto, doša san i ja na red, dobija medicinu i izličilo me donekle, da se podniti, al jebi ga, sad loše spavan...iman ružne snove... i ne pitajte me što sanjan!!!!
Post je objavljen 16.12.2007. u 23:38 sati.