Bio je friški ponedjeljak.....šeto sam se.....sa francom....bili smo veseli....išli smo kod bake gledat subotom u podne.....kužite ono,,haha,,ponedjeljak a mi ono,,haha,, da......ubiti..............
zahladilo je.......francu je bilo jako vruće.....kužite ono,,haha,,zahladilo a on ono,,haha,,da.....i onda se pojavila....ona to je ona.....sto posto je bila ona.....SUPER KRAVA.......ona što mi je potrgala krilo na autu.......sjajila se ko voda u pustinji......crven plašt......plavi povez.....da....to je bila ona.......čudili smo se......imala je svoje smrtonosno oružje......zlatno vime......počela nas je štrcat mljekom....uf....što je bilo fino......mljeko je fino ko kada kopate krtice koje se skrivaju u moru......i onda je rekla:˝ŽALIM MORAM DA IDEM˝......i tada se uzdigla......poput
ljetnog drveta koji jaše ofcu......i tada je brzinom munje projurila.....vuš......pa još jednom vuš...vuš...vuš.....i onda se zabila u drvo poput magarca koji jede sjeno......ali se digla kao savski konj u jesen....i odletjela......vuš
Marko Brokula
Post je objavljen 09.11.2007. u 13:59 sati.