Marketing
nowi pochetak..ili josh samo jedna spachka koju sprema ziwot..???
eto stwarno nisam dugo pisao..jednostawno su se desile neke prekretnice u mom ziwotu..desile su se nowe stwari..ljepe stwari...manje ljepe stwari...neznam ni sam josh sta se desilo..ali znam da sam se promjenio..na bolje ili loshije..to che odrediti ljudi oko mene..oni kojima je stalo..i oni koje ja wolim...nema ih mnogo..mogu ih nabrojati na prste,,mozda chak i jedne ruke...swi su se maknuli od mene kad mi je bilo najteze...nekolicina ih je samo ostala..i tu nekolicinu nikada nechu iznewjeriti..shwatio sam koliko ima dwolichnih ljudi..balawih i dwolichnih...koji che lizati dupe i biti si dobar s tobom kad treba,...a kad ne oblatiti te pred ni manje ni wishe nego pred osobom koja ti je najwishe znachila u ziwotu..i kako biti smiren onda???..kako gledati na bolje sutra???..mislim da neke osobe nikada neche nauchiti prawila nekog ljepog ponashanja...iako su mnogo proshle u ziwotu..i preziwjele swashta...onda bi nam trebale biti uzor u swemu..u wjeri,,ponashanju,,prijateljstwu i ljubawi...a ne prokockawati powjerenje kao da im nishta ne znachi..mozda im i ne znachi...ali ja im tu nemogu pomochi...odredjene osobe neche wishe nikada imati moju podrsku...zashto bi je imale??? da budem uz njih kad je njima gusto...??? a kad meni zaskripi da ti poklope slushalicu...ili da kazu: "pa zar opet??"...
neznam..nisu mi neke stwari jasne...mutno mi je pred ochima shta se tiche ziwota..jako mutno...kao da gledam kroz maglu...zashto nemogu ocjeniti koja je osoba dowoljno dobra za mene..i zashto uwjek otwarati srce kriwima...
jucher me jedna stwar weoma dirnula i razalostila...
prochitao sam chestitku za swoj proshli rodjendan koju sam dobio od dwije drage osobe..sada je od te dwije ostala samo jedna, barem se nadam...
"Dragi Daniel!
sretne smo što si dio našega života i hvalla što si nam prijatelj..."
mozda se odredjena prepozna u owome..mozda ne..meni je swejedno..samo mi nije jasno kako su owe rijechi mogle ispariti u nechijoj glawi kroz samo pola godine...nije mi jasno..
swe bi bilo u redu da se kaze u lice ono shta se misli..tako da se ti kao pojedinac kasnije mozesh suochiti kad to saznash i od ostalih..ali toliko ogowarati i omalowazawati pred drugim ljudima,,a da ti to morash sam saznati ..to boli..nazalost osobe u mom ziwotu nekoch jako drage su to uchinile..kako se sada prema njima ponashat..unatoch isprici i swemu oprostiti nije lako..ali ajde..barem se isprichala...a shta s drugom???.nije mi jasno s chime sam joj se ja toliko zamjerio?? stwarno mi nije jawno..ni meni,,,ni jednoj dragoj osobi s kojom sam jucher razgowarao o swemu tome..nijednome nam nije jasno kako se ljudi mogu tako brzo mjenjati..a josh waznije...kako drugi mogu biti i dalje zaludjeni njima i ziwit u zabludi kako se one sawrshene...kako??? otworite ochi dragi moji...chak i oni koji sawrsheni u washim ochima che prokockati washe powjerenje,a da toga nechete biti ni swijesni...
treba wjerowati u Boga..u ziwot..u ljubaw...treba wjerowati....jer samo onda chem nam dochi i plodowi...samo najweche pitanje je koliko treba chekati da se ti plodowi pochnu ubirati...
Post je objavljen 07.11.2007. u 14:05 sati.