Nakon ne znam koliko vremena mi se dogodilo da sam izašla van za vikend... Bio je petak. Dan za ... kako bi neki rekli. I nisam nešto bila raspoložena, ali sam ipak izašla da ne zapadnem u još veću melankoliju koja me tjedan prije obuzimala i lagano trpala prema depri.
Pokupih prjateljicu ispred njezine kuće i krenemo u «život». Prvo smo bile u nekom kafiću i tamo popile par pića. Počela me lagano fjaka hvatati. Ali kako sam joj obećala da neću zanovjetati i zijevati, prisiljavala sam se ostati normalna koliko god mogu.
A depra me hvatala zbog stotinu razloga na koje sam bila i zaboravila već. Ali kako južina utječe na sve što živi pored mora, i mene je počeo hvatati utjecaj morskih mijena vjetrova. Prem da nisam primorka. No, znate onu, s kim si - takav si. Kod mene – di si – takav si.
No, dobro. Bila je južina taj petak. Ali u subotu je pred jutro udarila bura i razvedrila nebo.
I tako, oko ponoći negdje otiđosmo u taj famozni disko di svi kao zalaze. A ona se pali na vlasnika tog disko kluba. Ma, neću vam ni govoriti o tome. Nas dvije smo već prešle i polovicu tridesetih. Da, da. Ovi mlađi nek puknu što smo išle na party. I ne! Nismo prestare. A sad ću vam reći i zašto.
I tako, kako znamo, recimo to, prave ljude, ušle smo bez plaćanja upada. A bila neka tematska večer s nekim DJ-jem. Ma, ne pitajte me s kojim, ja o tome nemam pojma. Ona nešto čak i zna, ali mene to baš i ne zanima koji DJ i što pušta, bitno da je dobar ritam i da me nosi.
I sad... ja, kao ja... Mislila sam da ću umirati od dosade i da ću se oko 2 pokupiti doma. Kad ono....
Prvo! Mjuza - zakon! Časna riječ! Početi ću pamtiti i imena tih famoznih DJ-ja. Drugo! Tako sam se isplesala, ma ne pamtim kad sam zadnji puta toliko plesala. A valjda nikad toliko u komadu. Uglavnom. Zaključila sam da još ipak nisam prestara za te izlaske za koje sam smatrala da su za djecu samo rezervirani.
Šta da vam pričam... Došla sam doma oko 9 sati ujutro u subotu!!!!
Post je objavljen 05.11.2007. u 20:05 sati.