Marketing
ma lažeš sto posto.
auuu.
ovo je valjda najsretniji ponedjeljak u godini.
inače me nekako stalno hvataju one poslijevikendne tugaljive
misli kad ponedjeljkom dođem u školu i shvatim da imam sedam sati.
ali no no.
i ovaj vikend je kriv za sve.
sad ću i o tome.
well.
petak ujutro, mislim strašno.
(kasnila sam deset minuta i cijeli bus je mene čekao)
a ovaj mali font znači; "zaboravite, zanemarite."
jaoj.
odvezli smo se u vinkovce, nas četrdeset dvoje.
malo smo poćirili u požegu i nastavili.
i onda smo došli i u hotelu dobili apartmančinu s mini barom i ultravelikim tv-om u sobi.
petak izlazak tako-tako.
više smo zapravo boravili u sobi i družili se s brandyjem.
nemojte u vinkovcima izlazit petkom jer ništa nije otvoreno.
sutra dan smo imali razgledavanje vukovara i iloka.
tamo smo imali bliski susret s najvećim bačvama na svijetu.
poznati iločki vinski podrumi, ma čuli ste za to. jeste?
moving on.
opet obišli par crkvica i natrag u hotelić.
tamo smo se uranjeno počeli spremat za izlazak.
koliko posla; prvo nać adekvatno dekoltiranu majicu *sram*, peglanje,
šminkanje, pa trk po sobama da vidiš jesi li ti jedini idiot koji nosi
majicu na špaline, pa sreća kad vidiš da nisi i tako zadnje finese.
i opet su nas momci čekali.
otišli smo u neki kafić, šok nas uhvatio kad smo shvatili da ima ljudi
u gradu. tamo smo se zagrijali s par pićenca i solidnim dj-em i oko
jedan mahnuli marabuu i otišli do diska.
pojeli nas oni stupnjevi ispod ništice.
al je zato disko bio iznad očekivanja.
nešto veliko i urbano s velikim plesnim podijem. *grin*
zauzeli smo sasvim pristojna mjesta i utoplili se tekilom.
jedna, druga, treća...'ko još broji?
muzika je bila super, mi veseli i mogu zadovoljno izjavit da je
to bio jedan od boljih večernjih izlazaka.
ah.
oko pet smo se vratili u hotel i svalili se na krevet.
neki su se branili štapićima protiv povraćanja, drugi igrali štoflek,
a oni najljući su skakali po orbitreku.
(aha, imali smo to u sobi).
ja sam doduše brzo zaspala jer...pa da.
sutradan smo ujutro na povratku protrčali kroz osijek,
dovoljno dugo da se ugnjezdimo u nekom rustikalnom
bircu na nekih petnaestak minuta.
prioška, vruća čokolada i cigarete; ma ugodno jutro u svakom slučaju.
na povratku još i zagreb i ukusan ručak u zlatnom medi.
u autobusu je atmosfera bila sjajna.
sad smo se već svi poznavali i činilo se puno duže od tri dana.
sreća i tuga i nove ljubavi i stara prepucavanja sve opipljivo i slatko.
na kraju nas je dočekala kiša, jaka kiša i smočila me čim sam izašla van.
to je kao ono kad se odjednom probudiš.
samo što se ja nisam probudila.
stajala sam tamo na stanici s torbom pored sebe i osjećala kako mi se
čarape kupaju u potopljenim starkama.
danas sam se probudila očekujući lindu u gegama na krevetu i anu
kako puši na prozoru.
ali ne.
moja soba. nema nikog. nula bodova.
no no, u redu je to.
dan je iovako prošao gotovo memorijalno.
svi su, ma nemogu vjerovat, o tome pričali.
samo se međusobno tražimo pa si mašemo i grlimo se
prepričavamo trenutke, gledamo snimke na mobitelu.
sutra će već bit drugačije.
brinit ćemo se oko zadaće i njemačkog i bit nervozni.
a onda ću sjest na kauč i naručit nes i ugledat prijeko nekoga od njih.
mah mah. svi hepi.
jedan hug kul i urbanim izleteljčinama.
extra za č, sister, za m sa svojom bazom i momčićem s dobrim patikama.
i za lindu i njen najglasniji smijeh na svijetu.
aha, jedan dobar ponedjeljak.
i sasvim pristojno hladan.
Through the days and nights
I dont worry cause
Everythings gonna be alright
Post je objavljen 22.10.2007. u 23:16 sati.