Marketing
a moglo bi bit da je lakše umrit nego ljudima reć - hej, imaš nešto na faci.
bila je to dilema.
učit fiziku i biologiju ili pisat novi post.
dilema nije dugo trajala.
i tako ja i joca-boca idemo alejom cugoša i shvatimo da je prazna.
i onda pomislimo kako nemamo ni mi para.
i onda stanemo.
i odemo.
i sjedim ja tako sa svojim cijenjenim prijateljem jučer u parku i veli on meni da se treba potrudit da se zaboravi ono što se čini da se zaboravit neda.
e pa ja ću se potrudit, al nema baš neke koristi od toga.
i onda mi još on veli da zašt ne pišem novi post.
pa evo pišem.
i još mi veli da ja uvijek ono započnem.
e pa nije fer da to priča ako nikad nije prisutan.
eto ti.
da znaš.
i onda ja razmišljam jeli svemir stvarno tako velik.
a čini se da je.
svemirast nekako.
i kako ja nemam dedu, čini mi se da nemam koga više učit engleski.
i kako ja nemam ideje kaj da pišem ,pišem nesuvisle postove koji bi bili suvisli da u njima piše nešto suvislo.
hoću ić u kino gledat neki film jer nisam dugo bila.
ko ide samnom u kino?
ajde. u kino.
ovaj vikend čini se da silom prilika idem u roko. iako mi je jednostavnije i bliže ić u sobicu.
al vele oni roko. pa nek bude roko.
i sad slušam pussycat dolls.
evo idem si stavit neku retardiranu mjuzu na blog.
Post je objavljen 04.10.2007. u 11:07 sati.