Marketing
kap očaja
bez kajanja...
na staklu tog prozora
nebo plače
suze mu umivaju
hladnoću mojih očiju...
stisak u srcu
mi neda da ja plačem...
težina ovog jutra
dok sam nijemo prolazila
pokraj tebe
sve je teža kako prolaze sati
neizdržljivija kako odlazimo
u prošlost
ja i ti...
kap očaja
na prozoru,na mom licu
odlazi u prošlost bez kajanja...
p.s. ne moram napominjat kome sam ovo posvetila...znam da sam se zaklela da ga od danas neću spominjat al neka je obećanja jako teško održat...pogotovo je teško držat se odluka koje sam ja donjela...ne znam koliko sam točno jaka i koliko ću izdržat...on je obična budala...grozna budala..a meni je još stalo...
Post je objavljen 01.10.2007. u 14:15 sati.