Marketing
U očnim dupljama gnijezde se gladni crvi.
Slijepi i bezbojni, međusobnom toplinom,
Na životu se drže.
Molitve u žutim krugovima,
Pod travu i vjetrove skrivaju šaptaje.
U zemljici bolnoj,dugo titraju.
Jutrima ljudi nemaju glave.
Bezlična,beznosna,bezočna hodaju njihova tjelesa,
Dok ja jutrima rađam se.
Svjetlost se hihoće,
Plete zlatne prste u zeleno tkivo.
Čekam da upere s neba prstom u mene.
Klečim pred svojim željama,
Jer robujem hladnim strahovima.
Samo jutrima odbijam biti dio ovozemaljskog šarenila.
A ono zamiče za oblake,
Probada pamučnost mojih dubina i vrhunaca.
Snovi su se strmoglavili nisko na zemlju.
Jedina želim stići u Cordobu.
Obje smo daleke i same.
Post je objavljen 19.09.2007. u 20:11 sati.