non stop mi ta pisma u glavi..
colonia...fjaka...
a kad i je fjaka...vruche je...ne da mi se nishta radit..al dobro ad che zlobnici rech da je to tipichno ST-stanje uma...al ne..to e pms..
ugl.
razmishljala san o prijateljstvu zadnjih dana...
moa best friendica (znan je otkad san se rodila) je u zadnjih par mjeseci dozhivila jako neugodno iskustvo s bivshin momkon, odnosno par gadnih situacija se dogodilo, chak se i policija umishala...no,zasad je to sve prestalo, fala Bogu...
i sad, ona je u jako loshem stanju pshichki koliko god ona to prikrivala na momente...i ja san uvik tu naravno u podne i u ponoch ona zna da me mozhe zvat i zove me i ja je uvik smirujen prije nego shta idemo vanka jer u zadnje vrime se malo boji zato shta se taj njen bivshi kreten svugdi pojavljuje tj.pojavljivao se...
i sve se trudin nekako da ne misli na to da bi ona neku vecher pukla na mene zbog toga shta san bila preumorna za izach i proshetat se po kvartu a mislila san da je i ona poshto je radila osan sati taj dan..al oke...i ona se izdere na mene da joj se vishe nikad ne moran obratit i da ja njoj nishta ne govorin u vezi sebe shta se sa mnon događa blabla..ja stala: wtf?!?!?
mislin ako chemo iskreno od pustih njenih problema ja da san i tila nisan mogla doch na red sa svojin ... a i mali milijun puta se meni ne bi dalo ich negdi ili radit neshto pa san radila da ona bude bolje da ne misli da te stvari...
ta zhena je nazhalost od 365 dana u godini 265 u ku***...bilo zbog pms-a bilo zbog necheg drugog.. i uostalon smatrala san da su moji problemi, ako ih je i bilo shta mislin da nije, tako mali i beznachajni s obziron na njene da bi je tlachila s njima...i sve san joj to rekla da bi mi se ona isprichala ka shta je pukla na mene tako blabla al da stoji pri onome shta je rekla u vezi mene..
pa se ja zamislin: isplati li se stvarno toliko dat sebe u to prijateljstvo ako iti malo sumnjash da se ono ne cijeni..da se sva tvoja podrshka i trud poshtuju samo onda kad su potrebni, da se posli zaboravljaju i moraju gradit iznova...
kako da onda iman povjerenja u tu osobu?
kako da ochekujen podrshku i trud s njen strane?
ja svachan da je njoj sad teshko sve to stoji al yebemu...ja joj jesan prijateljica i sve al nisan stroj za iskaljivanje...
ne znan stvarno shta dalje kako se ponashat...vjerojatno chu se isto ponashta jer san takva jer uvik mislin bit che bolje...
al ljudi me konstantno iznenađuju...
i pobijaju moj optmizam..
al ne dan se josh...
josh su mi misli vechinom pozitivne...
nadan se da che tako i ostat...
Post je objavljen 27.08.2007. u 16:24 sati.