Mata je bio glavni bekrija u selu. Nema tu priče, imao je najviše zemlje, prvi je među "tim jadnicima" imao traktor, punu kuću kulena, rakije, mlijeka, sira i kajmaka. Obilje i blagostanje vladalo je u njegovom domu, kao u pravoga gazde. Ali volio je Mata rakiju, više nego punu štalu krava, više nego svoga dorata, petero prasaca i, što je najgore, više nego svoju Maru. No, nije selo znalo da Mara ima glavnu riječ u kući i nije znalo da Mata njoj polaže sve račune. Bila bi to sramota. A opet, da nije bilo tako, ne bi mu život bio ugodan. On sam nikada, još od mladosti, nije volio držati motiku ili vile u ruci, flaša mu je bila draža. Kada se oženio, njegovom je starom ocu laknulo - ipak će od sina mu ispasti čovjek. Kakav - takav.
Nije selo znalo, zapravo, nije ga bilo briga. Svatko je ionako imao svoju muku. Mata je zato u kavani kod "Baće" bio mali bog. Naručivao je runde svima u kavani, ciganima plaćao svaku pjesmu koja bi ga u srce dirnula. Omamljen alkoholnim parama, naslonjen na šank, hvalisajući se bez prestanka provodio je noći i noći... No, svaka bi zabava završila kada bi netko zavikao:
- Ide Mara!
Sva bi rakija tada isparila, jezik se zavezao i Mata bi oteturao prema izlazu. Ušutjeli bi svi u gostioni, čak i Baća. Mara je vani čekala s kolicima, u kojima inače prevozi sijeno, hranu za stoku, žito i slično. Mata bi šutke sjeo u njih jer je znao da ga noge ne služe još od prve litre šljive, a zaspao bi još na prvom zavoju. Što da i kaže, žena ga nositi ne može, a veća bi sramota bila da zaglavi negdje u kanalu.
- Nema meni do tebe, Mare moja - šaptao bi joj svaki put.
- Šuti, beštijo! - odgovorila bi mu kratko, a mislila se, kakav je - takav je, njezin je križ! A križ se nositi mora. Srećom, ona bar ima kolica.
Post je objavljen 23.08.2007. u 22:39 sati.