Zamalo sam ga ubila.
A kvragu, šta ja mogu, mislila sam da spava, pa sam se malo zanijela... Nisam znala da vatrene kugle tako dobro uspijevaju na ovakvom zraku. A čovjek bi pomislio da je Ankhski zrak zapaljiv.
Ah, baš mi je bilo divno, slagala sam melodiju od njihovog šištanja, a onda sam vidjela kako se nešto diže iz prašine, kad ono - on.
Ne znam otkud se tamo stvorio, sad me optužujuće gleda i ne želi razgovarat samnom kao da sam to namjerno učinila. Kvragu, kao da nikad nije bacao vatrene kugle.
Dobro, možda nije. Dva dana nakon toga je ipak nešto progovorio, ali to je bilo dok je stajao iza mene i pokazivao mi gdje je Ankh.
Rekao je "Tamo je."
Bolje išta nego ništa.
Pogotovo kad je to nekako rekao tako da mi je skoro dodirnuo rame bradom.
Baš sam nekako htjela da mi dodirne rame bradom.
Ima neku kratku bradicu, a mene je rame baš svrbilo.
Nadam se da ćemo se brzo vratit u Ankh. Ja ne idem sama. Tko zna što tu sve leti, a nemam više Sag.
Navodno bih mogla odletit tamo sama. Neki čarobnjak je mislio da može letit pa je letio. Mi čarobnjaci to jednostavno možemo. Al nekako mi je nezgodno bacit se u provaliju jer mislim da bih možda mogla letit. Trebaš bit stvarno prolupala šizofrenična budala da u to toliko vjeruješ pa da ti uspije.
A ja hoću u Ankh jer ne znam napravit čaroliju stvaranja bez nekih uputa iz Knjige.
Šta sad, početnik sam.
Idem pokušat razgovarat s ovim tamo, možda mi napokon kaže kako se zove...
Post je objavljen 22.06.2007. u 00:03 sati.