tema 1.
Danas sam se na rolerima spustio do Dunava, kao i svaki prethodni dan... I seo na klupu da se sunčam i pročitam neki redak iz ovih mojih knjiga... ...prolaze ljudi, šetkaju sebe ili svog kućnog ljubimca, voze bajs ili rolere... Odjednom se tu pojave baka i deka... On hoće da sedne na beton (verovatno meni da ne smeta) a ona brine o njemu i kaže "tamo je hladno... dođi sedi ovde, biće mesta" i pita mene mogu li i oni sesti na klupu i da li mi smetaju. Nakon potvrdnog odgovora da je slobodno, nastavlja "za vas muškarce nije dobro da sedite na hladnom"... Nešto kasnije kada je već Sunce zašlo ustali su se i otišli da šetaju da im ne bude zima... i mahnuli mi s osmehom na licu... Setio sam se reči "pogledaj baku i deku... i ja bih volela jednog dana tako sa tobom..."
tema 2.
- otišla je kući na jedan dan, čuli se... sve ok... pao dogovor da je čekam sutra po povratku i da će mi doneti bajs...
- javlja se da je na stanici i da ne može bajs onako doneti već da ga mora rasklopiti, a za to nema vremena... pa će videti da ga donese njen stric...
- u 15:00 treba da krene... a u 14:57 mi salje sms u kom je između ostalog pisalo "...krećem.. ...ne treba da me čekaš.. otići ću kući da se tušnem pa se možemo naći oko 7..."
- dok je putovala stigao mi je još jedan sms u kom je napisala da bi volela da sam pored nje da se smejemo tome kuda idu (bio je zatvoren put pa su išli preko njive)...
- u 16:30 skočim na noge i ipak odem na stanicu... uhvatim neke ljude iz Beograda na semaforu (trebao im je uput jer su išli negde) i iskoristim da me odbace...
- u 16:45 stiže bus.. vidim njene širom otvorene oči... izlazi iz busa uz reči "otkud tebe"... naravno poljubac nisam dobio... kao ni svaki prethodni put kad joj je ta famozna drugarica tu... Odlaze, uzimaju tašnu... Ja želim da preuzmem, a na to se ta drugarica iskolači na mene i kaže "rekla sam da ne treba"... ja u čudu pogledam i rekoh "ok"... dobijam reči "idem samo da odnesem tašnu s njom... vratiću se..." uz izgubljen pogled i dalje... potvrdno odgovorim na sve to i odem do informacija da pitam za neki bus koliko je karta, jer sam mislio da putujem ovih dana...
- poslao sam poruku "pali s njom" nakon 10-15 min, jer vidim da od toga svega nema ništa... da ne pričam kako se bedno osećam...
- u 17:31!!! (45 min nakon dolaska busa)... "rekla sam da ne moraš da me čekaš... ona me čekala kolima... žao mi je što je ovako ispalo... volim te..."
- .....
- ........
da li da pitam bilo šta? tipa... zašto je tako ispalo? ko sam ti ja da mi se ne obraduješ što me vidiš? ili ko sam ti ja da me ostaviš tako na stanici? bez ijedne reči 45 minuta... na stranu što je 5 min nakon što je stigla počelo nevreme, ono letnje, prvo jak vetar a onda pljusak... "boji se grmljavine..." samo mi je to prošlo kroz glavu pola sata pre toga kada sam izlazio iz stana... zato sam i otišao na stanicu... obradovan što se vraća...
- posle pola sata sam se pomerio s mesta... dovukao do stana... u međuvremenu mi je i stigla ta njena poruka... zatvorio sam vrata, uzeo tel u ruku... okrenuo njen broj... "ne želim više da budem sa tobom, ne želim da se vidimo..."... čujem odgovor "ne, videćemo se"... ponovim "ne, nećemo..."... "ok"... tu je bio kraj...
- .....
- ........
tema 3.
neki drugi put... pričaću o periodu kad smo na faxu... najlepši period u životu...
Post je objavljen 31.05.2007. u 00:01 sati.