Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/levat

Marketing

Horseying Around

100


Po starom obicaju, uspio sam zakasniti na voznju. Probudio sam se oko 6:30, nadero se eurokrema, kisele vode i izletio iz stana oko 7:30. Do Georgetown college-a (startne tacke) mi je trebalo oko 40 minuta voznje. Tu sam docekan sa jedno 2000 dusa na svakojakim bajkovima (od profesionalaca do djedova na 50 godina starim bajkovima). Nadjoh nekako i parking, brzo se opremih i nadjoh prijavnu tacku. Tu mi ljubazna teta dade kesu sa brosurama, mapama i slicnim glupostima. A majica, upitah malo iznerviran? Nema majica ove godina, samo djelimo marame. Jebla te marama kontam u sebi, za $40 registraciju ste mogli obezbjedit majice za svakog ucesnika. Ali haj, neise kontam; doso sam vozit bajk a ne raspravljat se zasto nismo dobili majice.

Otvori ja kesu sa mapama i nadjoh svoju voznju. 100 milja - jeben krug oko Georgetown-a, Versaja i nekoliko manjih mjesta. Voznje pocinje u 8 ujutro - a ja spreman za kretanje u 8:30. Bogaram ja sto se nisam ranije raspitao; ali neise, dosao sam da vozim bajk a ne da se nerviram oko rasporeda voznji :). Raja se vec polagano rasipala (startala voznje) i ja im se pridruzi. Na prvom semaforu naleti na dvojicu interesantnih likova i ljubazno ih priupita da li bi se ja mogao prikljuciti nihovoj grupi (nema nista gore nego voziti sam velike razdaljine). Stariji bajker - Ted me ljubazno odgovori sa da i mi krenusmo.

Prvih 30 milja smo vozili kao da nam je dzavo za petama. Sa prosjekom od 20 mph smo vrlo brzo stigli grupe koje su krenule prije nas. Prvi odmor je bio na milji 20. Banane, voda, lagana prica i pichi dalje do sledeceg odmaralista. Poslije drugog odmaralista smo usvojili laganiji tempo. Presli smo 46 milja brdovitog terena i vec smo bili relativno umorni. Mike (mladji vozac u grupi) je sve vise zaostajao iza nas. Negdje na 55 milji Mike propade u zemlju. Tada mi Ted (stariji biker) rece da je se Mike garant "bonkovo" i da ce ga sacekati a ja da mogu da nastavim dalje sam.

Pozdravi se ja sa njim i nastavi voznju do odmaralista na 59-oj milji. Milja 59 je bila racvanje nekoliko voznji tog dana - 15, 28, 50, 74 i 100 milja tako da je bilo dosta vozaca. Tu je ujedno bio serviran i rucak (sendvici sa puterom od kikirikija, cevapi :)) i tu je gdje sam vidio Ted-a i Mike-a zadnji put. Taman kada sam se spremao da krenem na ostatak rute, njih dvojica naletise.

Mike je otiso u helac - dobio je grceve u nogama i prilicno je dehidrirao. Odlucio je da ostane na stanici 59 gdje ce da ceka Ted-a koji ce da odvozi 70 milja i koji ce se vrati po njega sa autom.

Ja sam se tada poceo dvoumiti da li da i ja odvozim 70 milja jer je sunce upeklo i vec sam vozio preko 6 sati. Dupe mi je utrnulo i sve sam cesce okretao pedale stojeci. Ipak se odluci da nastavim 100-ju pa sta bog da :).

Milja 70 je bila najgora. Stajao sam da protegnem noge svakih 500 metara i stvarno sam bio izmoren. Svjeze pokosena trava pokraj puta me je zvala da legnem. Poceo sam brbljat gluposti i sliniti dok je se temperatura popela na 35C a vlaga preko 70%. Tu me spasi neka zena iz Wyoming-a (Lynn). Kroz laganu pricu prevalismo 10 milja i to je sve sto mi je trebalo.

Predzadnje odmaraliste na milji 80 sam skoro preskocio (mazno casu limunade) i tu sam sreo poznanicu iz kluba (Dixy). Laganim tempom dodjosmo do zadnjeg odmaralista (milja 90) i tu sam nastavio solo. Energija mi se vratila i zadnjih 10 milja sam postavio prosjek od 18 mph.

Kraj voznje je protekao bez ikakve pompe; tek pokoja grupica 100-miljasa dok su ostali vozaci vec davno odvozili svoje krace ture i otisli kucama. Ja sam zavrsio voznju u 5 sati poslijepodne. Voznju sam zavrsio za 8 sati i 30 (sa svim odmaralistima).

Dovukao sam se nekako do kuce i ostatak veceri proveo fixiran na kaucu i gledajuci TV u bunilu. Tek danas, dva dana nakon voznje sam se vratio u normalu :).

Post je objavljen 28.05.2007. u 23:24 sati.