Toplo-hladno, toplo-hladno, odnos koji već predugo traje. Ili me hoćeš ili nećeš, sad ili nikad. Jednostavno je dosta čekanja, uzimam stvar u svoje ruke.
Znala sam da radi duže, gotovo kao i svake večeri, znala sam da je sam u uredu. Raspustila sam kosu: crnu, dugu, sjajnu, obukla haljinu kratku, malo iznad koljena, al dubokog dekoltea.
Kap parfema i još kap iza koljena, maskara, ruž, ulje za kožu … želim da noge sjaje, one su večeras moj adut.
Kao što sam i pretpostavljala sjedio je u uredu. Obasjan samo stolnom lampom, zamišljenog pogleda u računalo.
Upalila sam svijetlo, željela sam da pozorno prati moju predstavu, brižno smišljen scenarij, da ga prati od samog početka. Prilazila sam mu sve bliže … sigurna koraka, nježno njišući bokovima, dodirujući kosu. Ušla sam u ured lako, graciozno, poput mačke, oslonila se stražnjicom na stol.
Sjedio je duboko naslonjen u fotelju, totalno zbunjen, izgubljen, šokiran mojim dolaskom. Sjela sam na stol lako, nečujno … prekrižila noge visoko, haljina se zadigla, koža zasjajila …
Promatrao me od kose do sandala … u početku nervozno, brzo … kao da mu nije jasno što radim tu na njegovom stolu, što očekujem … A onda je pogled postao sporiji, detaljniji … nagnula sam se sasvim malu unaprijed … skrenula pažnju na grudi, rastvorila usne i čekala …
Stotinke, sekunde … prolazile su sporo, beskrajno sporo. Sada ili nikada … ili me želiš ili ne želiš …. Gledam te, trudim se ostati sigurna, samouvjerena, makar iznutra kipim, adrenalin kola žilama, još uvijek kontroliram disanje …
Gledaš me i razmišljaš, kalkuliraš?! Hoće li sve ostati samo na uredskom flertu ili će postati avantura?! Odrasli smo, oboje sami, slobodni, ne gubiš ništa, ne gubim ništa … nitko neće znati …
Tko dolazi sada, u ovo vrijeme, a napokon je mir u ovome uredu, napokon ne zvoni telefon … Napokon sam sam i napokon svoj. Ona?! Od kuda ona?! Od kuda sad??? Zar smo imali nešto dogovoreno, kako sam zaboravio …
Pogledaj tu kosu … sad mi je jasno zašto je nikada u uredu ne nosi raspuštenu … Nije ljuta, smiješi se, tako me zagonetko gleda … možda onda ipak nisam ništa zaboravio, ali .. što se onda događa …
Tako je lijepa, tako dotjerana … ah, te noge … tako duge, glatke, sjajne, … sandale decentne, crne, tako je elegantna, i baš je dama … nazirem joj grudi, meke i oble, tanak struk … ova haljina joj pristaje tako zanosno izgleda večeras, mogao bi je gledati satima … gledati, a ne dirati … šteta je kvariti tako savršen spoj …. Gledat ću je još malo ….
Ustajem, napokon ustajem, prilazim ti blizu, sasvim blizu. Lijepa si, prelijepa … iznenađuješ me, uzbuđuješ me, tko bi ti odolio …
Trebali smo to učiniti davno, još davno prije … zašto sam toliko čekao. Prilazim ti blizu, sasvim blizu, uzimam te u naručje …
Post je objavljen 25.05.2007. u 10:17 sati.