čovik bi pomislio da će neke stavari se prominiti, al ne...
stari ljudi, stara mista, nova događanja, a ja bez trunke volje za biločime...
iskreno cila moja priča i cila moja filozofija uvik se vrtila uvik se događala uvik je sve bilo kako triba...
svit je bia moj nije bilo stvari koju ja nisam mogla napraviti, postići...
a sada jednostavno mi se više neda...
boli me briga...
čemu se mučiti...
ionako neću ništa dobiti...
i tako jedan po jedan ljude tjeram u kurac...
nemam volje...
sve je dosadno...
sve je monotono...
e da i ovaj naslov gore jednostavno ne vridi, nikad nije vridija, nikad neće vridit...ma koliko ja to želila...
želim živit...
želim opet imati volje...
želim biti dite...
želim da mi barem nešto probudi zanimaciju i znatiželju...
želim biti sretna barem nakratko...
Post je objavljen 10.05.2007. u 22:45 sati.