Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/bastilea

Marketing

Maggiena spačka

-Ma pogledaj ti samo ovo, prvi sat imamo Stvaranje rima i čarolija.-reče Maggie proučavajući raspored. Bilo je jutro, sunce je pružalo svoje zrake kroz prozor obasjavajući Blagovaonicu. Maggie je bila odlično raspoložena, ja baš i ne. Zanimalo me gdje je Daniel jer ga sinoć uopće nisam bila vidjela, a i nešto mi je bilo sumnjivo kod Melisse. Zašto tako mrzi novu profesoricu? Jer to je morala biti mržnja… Moja draga prijateljica sad je sjedila pokraj mene i nezainteresirano, pogleda uprta u daljinu, žvakala koricu kruha.
-Fenomenalno, kaj ne?-reče Maggie.
-Ha, oprosti, što?-upitala sam ju.
-Pa fenomenalno je to što imamo Stvaranje rima i čarolija prvi sat. Trebali bi promijeniti taj naziv, stvarno je predugačak.
-Zašto je to fenomenalno?-upitala sam stavljajući žlicu Čokolina u usta.
-Imam novu klopku za Prouxa!-nasmiješi se ona zloćudno i namigne mi.
-Maggie…-bolno sam uzdahnula.
-Što je? Vidjet ćeš, ova će ti se jako svidjeti. Mislila sam…
Tu je moje slušanje Maggienih ispovijesti bilo prekinuto jer je u Blagovaonicu ušla nova profesorica, Kimberly Doyle. Pogledom je prošvrljala po Blagovaonici, preko Ash i Enike koje su se nešto užurbano došaptavale do stola Andore za kojem je Marco darovao Amber nekakve čokoladice ljubeći ju u obraz, a zatim je pozorno promatrala stol Boliverija. Njezin pogled se zaustavio na nama, na Melissi, Maggie i meni.
Približila nam se, a tad je i Maggie ušutjela i zagledala se u nju.
-Meli… Ovaj, gospođice Webbery, htjela bih razgovarati s vama.-rekla je nagnuvši se nad Melissu.
-Ni mrtva!-odbrusi joj Melissa. Mel nikada nije bila nepristojna, pogotovo ne prema profesorima. Zašto se onda ovako otresa na novu profesoricu? Pa ni ne pozna ženu…-Ja nemam što s tobom razgovarati.
-Melissa, molim te.-reče profesorica.-Ne želim se ovdje raspravljati. Dođi u moj kabinet. I to ti naređujem, kao profesorica.
Melissa ju je prostrijelila pogledom.
-Odmah!-reče profesorica.
Mel se ustala, ni ne pogledavši mene i Maggie, i otputila se za profesoricom.
-Što je to bilo?-upita me Maggie.
Slegnula sam ramenima.
-Voljela bih da znam.-odgovorila sam promatrajući Melissina leđa dok je odlučnim, ali ljutitim hodom odlazila iz Blagovaonice.

Dok smo Maggie i ja žurile na sat Stvaranja rima i čarolija, Maggie sa zluradim osmjehom na licu, a ja zabrinuta zbog Melisse, netko nas je presreo.
-A, tu si.-rekla sam i nasmiješila se.-Pitala sam se kad ću tebe vidjeti. Gdje si nestao?
Daniel se osmjehnuo.
-Tu sam bio. Tu negdje.
Maggie je bio nelagodno. Primijetila sam to.
-Ja ću se požuriti na sat.-rekla je.-Moram pripremiti sve za moju spačku. Vidimo se.
Zatim se žurno otputila prema učionici.
Ja sam pogledala Daniela.
-Falio si mi.-rekla sam mu.
-I ti meni.
Nasmiješio mi se, a ja sam se rastapala. Čvrsto sam ga zagrlila i poljubila.
-Hvala za zmiju.-rekla sam.
-Nema na čemu. Znam koliko ih voliš. Kako si ju nazvala? Salazara?
-Da, kako znaš?
-Rekla mi je.
-Rekla ti je?-upitala sam zbunjena.
-Da, ja sam parsel-ust. Mogu govoriti sa zmijama.
Gledala sam u njega zbunjena i iznenađena. Odjednom, rekao je nešto čudno. Kao da je nešto prosiktao. I tek tad sam shvatila da se Salazara bila svila oko njegova vrata. Kako ju nisam prije primijetila? Dopuzala je k meni i omotala mi se oko ruke, a svoju glavu je podigla prema Danielu i pozorno ga motrila, kao da mu nešto govori.
Gledala sam čas u njega, a čas u Salazaru.
-Kaže da si prekrasna.-reče on.-I ja se slažem s njom.
Nasmiješila sam se i on me poljubio. No naš poljubac prekinuo je nečiji glas.
-Mrzim te!-vikao je. Bio je to Melissin glas.-Ne znam zašto si uopće došla. Nisi se ni morala vraćati! Ostavi me! Ne želim ni čuti za tebe!
Daniel me pogledao zbunjeno. No ono što je mene još više zbunilo bio je vrisak koji je zatim proprao zrak.
Potrčala sam prema učionici iz koje je dopirao vrisak. Daniel odmah za mnom. Unutra me dočekao zbilja presmiješan prizor. Amberin se jezik produljio na nevjerojatnu dužinu, Michelle je vrištala iz petnih žila, a Proux je bio blijed kao da je vidio smrt. Ostatak razreda, uglavnom Boliverci, je crkavao od smijeha. Ja sam se ušuljala u učionicu smijući se kao kreten i došla k Maggie, koja je izgledala naročito ponosno.
-Karamela jezikoduljica.-reče i klimne na Amberin jezik kojeg je Proux, blijed u licu, pokušao popraviti usput je vukući u bolničku salu.

-Ti nisi normalna!-rekla sam na kraju sata kad smo izlazili iz učionice. Proux nas je pozorno motrio.-Kako si samo to uspjela izvesti?
-Ništa komplicirano!-reče Maggie tiho, da ju Proux ne bi čuo, ali ipak se cereći.- Ubacila sam joj dvije karamele u torbu. Promijenila sam im omot, da izgledaju kao čokolade koje joj je Marco darovao i ona nije mogla odoljeti da ih ne proba. Koja glupača!
Tada su se iza ugla stvorile Amber i Michelle.
-Ti mala gamadi!-vrisne Amber na Maggie.
-O, Amber, smiri malo taj svoj jezik.-reče joj Maggie kroz smijeh.-Mogao bi ti se povećati na nevjerojatnu veličinu.
-Platit ćete nam za to!-sikne Michelle.
-Platiti za što?-upitala sam glumeći nevinost.
-O, znaš ti jako dobro za što.-vrisne Amber na mene.-I ti i ovaj mali crv!
Pritom je gadljivo pogledala na Maggie.
-Taj mali crv barem nema divovski jezik za razliku od nekih.-rekla sam.-Ionako nemate nikakvih dokaza da je Maggie to napravila.
-Možda nemamo dokaza, ali zato imamo štapiće kojima…
Maggie ju je naglo prekinula:
-Kojima se ne znate služiti jer vam je glava šuplja kao kotlić.
-Ti mala nakazo!
-Jeste li sigurni da ste to mislili reći, gospođice Scott?-reče neki glas iza Amber. Glas profesorice McWayne.-20 bodova manje za Andoru. A sad izvolite sve četiri na sat dok vas nisam poslala k ravnatelju, ili oduzela još više bodova vašem domu.
Amber i Michelle su se bijesne udaljile, a Maggie i ja smo se zadovoljno pljesnule rukama.
-Am, Maggie, dobro da sam vas našla!-reče neki glas iza nas. Maggie i ja smo se okrenule. Pred nama je stajala Kinssay.
-O, bok, Kiny! Što si nas trebala?-upitala sam ju.
-Imam izuzetnu vijest! Profesor Strallman ju je trebao objaviti večeras poslije večere, ali ja sam ju doznala ranije. Nećete nikada pogoditi o čemu je riječ!
-Pa dobro, Kiny, nemoj nas držati u… Am, kako se ono kaže?
-Neizvjesnosti!
-Da, u neizvjesnosti. O čemu je riječ?
-Vjerovale ili ne, ove godine se u Rosewhiteu održava tradicionalan Božićni bal! To je najbolja stvar koja se događa u Rosewhiteu. Ludnica, zar ne?

p.s. Eto, novi post... Nisam imala baš neku preveliku inspiraciju, nekako sam htjela da ovaj post bude barem malo zabavaniji, ali ne ide mi baš u stvarnom životu zabavno pa sam ga očito zbrljavila. No, barem sam napisala sve što se napisati moralo.
Još uvijek nema novog posta na Roweni, to je zbog manjka inspiracije i vremena.

Post je objavljen 04.05.2007. u 20:00 sati.