Marketing
Da li volite daviti ljude?
U zadnje vrijeme me izluđuju ljudi koji se bave «uvaljivačkim» poslovima, tipa razno raznih kataloških prodaja (šminke, robe, nakita ...), životnih polica osiguranja… pa sve do nekih gluposti za mršavljenje.
Odmah da kažem – nemam ništa protiv ljudi koji se bave time, niti podcjenjujem te poslove, niti imam išta protiv toga… mrzim samo način na koji, neki od njih, to pokušavaju prodati. Rekoh neki.
Tako me je prije par mjeseci u zagrebačkoj Importanne Galeriji zaustavila jedna starija žena. Rekla sam joj da se žurim, a ona mi je uporno uvaljivala katalog šminke. (Ne sjećam se više da li je bio Avon ili Oriflame, ali nije ni bitno). Bila je tako draga i mila, i nudila mi je neke kremice i da upišem ime, prezime i adresu za neku nagradnu igru. Na brzinu sam ispunila, uzela katalog i otišla. Katalog sam uzela prvenstveno radi onih mirišljavih stranica, jer mi je fora to protrljat rukom pa kasnije mirisati. Ali nikada mi nije palo na pamet kupovati nešto preko kataloga. Pa ja jedva pogodim dobru nijansu ruža i sjenila kada sam u trgovini, i kada to isprobavam na koži… a kamoli da još nešto na slijepo uzimam.
Kad nedavno… zove mene neka starija žena na telefon, kućni! Ja ponavljam kako je krivi broj, jer ne poznam nikakvu gospođu Nadu. Odjednom dotična gospođa Nada mene naslovi imenom i prezimenom, i boja glasa joj se transformira u gunđanje ličke medvjedice pred parenje. Sasula je opaku paljbu na mene – da kako sam ja bezobrazna, da šta se ja njoj ne javljam na njezin broj mobitela koji je zapisala na katalog. Odgovorim joj da nemam vremena za takve poslove i njene gluposti, doslovce… i poklopim. Zvala je još par puta… a prestala je nakon što joj se moj tata javio… hehe da mi je znat što joj je rekao.
Mislim, stvarno nevjerojatno – što si je ona zamislila da ja moram nju zvati i radit za nju, samo zato jer sam u prolazu uzela neki katalog. A najgore od svega, što je žena išla iskopati moj kućni telefonski broj, na temelju moga prezimena i adrese što sam napisala na kuponu za nagradnu igru.
Neki ljudi si stvarno previše dopuštaju.
Užasno me živciraju «prodavači», koji se sjate sa nekim religioznim knjigama, taman kad zauzmeš najbolju klupicu u centru grada. Pa ti guraju pod nos neke knjige o hinduizmu, o Sai Babi, Hari Krišna kuharicu …
Hvala, ne zanima me! A oni i dalje uporni, osmijeh od uha do uha, i priča, priča i priča…
Do sada sam odbijala sve vrste poslova, gdje sam doslovce morala ići za ljudima i uvaljivati im nešto. Ja nisam takva osoba. Ja ne volim kada meni netko uvaljuje i nameće nešto, pa ne želim ni ja drugima. Kada sam dobila posao da ljudima nudim police životnog osiguranja, pobjegla sam glavom bez obzira. Zar ja? U Hrvatskoj? U Hrvatskoj da nudim police životnog osiguranja? Pa to i ne bi baš išlo. Možda u nekom drugom životu i u nekoj drugoj zemlji. Plaćaju po osobi, koliko bi ja osoba uspjela nagovoriti da si plaćaju policu životnog osiguranja? A koliko smo mogli vidjeti po američkim autopsijama, ti što su se osigurali su uvijek kobno završili... :)
Jednostavno nisam taj tip osobe, da mogu nekoga nagovarat pet sati na nešto i uvaljivat mu, dosađivat i poput vampira mu ispijat svu krv. (Iako volim vampire i krv ;)
Trenutno me davi prijateljica. Uletjela mi je sa pričom, kako je upisala tečaj za body gurua. Već sam na sam spomen riječi «gurua i još body» počela okretati očima, na svu sreću imala sam sunčane naočale, pa se nije moglo vidjeti.
I priča ona meni kako će svim ljudima koje zna, uključujući i mene i moju obitelj, izmjeriti mišićnu masu, kilažu, udio masnoće, ovoga … onoga, pa će svima odrediti šta da jedu i piju. Ovaj put mi se zacrnilo pred očima iako nije bila pomrčina sunca.
A sada slijedi dio koji me je totalno izbacio iz takta… njeno pitanje – «A kada možemo doći ja i stručna ekipa kod vas doma da vas sve izmjerimo ?» Moooolim? Kod koga doma?
E nema šanse, nema teoretske šanse da će moji starci pristat da im se neki body gurui motaju po stanu, kao da nemaju pametnijeg posla.
Uostalom, zar nije nepristojno da se netko sam poziva u tuđi stan? Meni je to grozno, ja to nikada ne radim.
Uglavnom, njoj plaćaju po broju osoba koje uspije dovesti na te neke tretmane debljanja ili mršavljena – ovisno kome šta treba.
Samo ne vidim u kojoj je grupi mene vidjela, meni ne treba ni debljanje ni mršavljenje.
Ja sam taman. :)
I tako ona mene sada zivka svaki dan… misli kako si je našla žrtvu …
Baš me zanima dokle će biti u zabludi, jer ja ne želim da mi dolaze doma …
Nemam se ja vremena baviti takvim glupostima, pogotovo ne sada kad krenu zadnji ispitni rokovi prije ljeta.
A još manje vremena imaju moji roditelji.
Da se pohvalim, fale mi još dvije sličice da popunim Ledo album, ali za tu jednu koja mi fali već nude po 2000 kn. Šta bi ja trebala ponuditi 2500 - 3000 kn onda za nju? Na kraju ćemo doći do svote za koju možemo i sami odšetati do trgovine i kupiti PS3...
Post je objavljen 27.04.2007. u 09:30 sati.