Istina, nikad još nisam bila u Omniji.
Ali to nije razlog da se bojim svega, niti da me sve plaši.
Ne znam tko je izmislio to glupo pravilo da se oni koji dođu u nepoznat grad plaše.
Dobro zar mi na čelu piše 'nikad još nisam bila ovdje'.
Danas je troje ljudi iskočilo pred mene sa noževima uperenima u moj vrat, dvanaestoro djece se niotkud stvorilo s vrlo realnim maskama bogalja (možda i jesu bili bogalji kad malo razmislim...) jedan starac mi se uhvatio za nogu i molio da se spasim od zla kad već on nije mogao (što se mene tiče jedino zlo je bilo to što mi je slinio po cipeli). Dala sam mu par novčića pa je zlo otišlo.
Dakle, ne znam je li to neko pravilo ili se to meni samo čini...
Pred kraj dana doletjela je moja sova zamnom, vjerojatno je shvatila da me nema kad je došla po hranu. Nje nikad nema nigdje, samo kad treba jesti se pojavi...pitam se kuda skita ta mala živina...
Ne znam zašto to uopće zovem sovom...pa veličine manjeg štakora je...
Rekla mi je da me ljudi plaše jer je to stvarno običaj.
I da znaju da sam prvi put tu jer imam pogled u očima kao koza kad vidi tvornicu auspuha.
Kakva joj je to usporedba???
I što je uopće auspuh?
I zašto sova to zna a ja ne?
Hmm... Dakle, rekla mi je da odem negdje i pokušam steći prijatelje.
Ali nije mi se dalo. Zapravo mi je počeo nedostajati onaj blesavi čovjek.
Tipično ono, dok je stalno tamo negdje, i stalno me živcira, onda bih tako voljela da je daleko od mene.
Ali kad se to napokon dogodi, dosadno mi je jer me nitko ne živcira.
Osim ljudi koji me pokušavaju prepasti, ali to se ne broji, oni su očajni. Da se bar potrude...
Post je objavljen 27.04.2007. u 00:56 sati.