Marketing
I wish I was a little kid again...
Eto i mene s novim postom... ovaj put valjda nešto dužim...
Kod mene nis posebno novo, ovaj tjedan sam provela više vremena za knjigom nego cijeli svoj život do sada... 
Sama sebe sam začudila...
Malo razmišljah... (za promjenu) o tome kako nas često razočaraju neki ljudi, i onda mi o tom pišemo, ili smo ljuti, tužni, povučeni... Zaljubljujemo se i onda smo u oblacima... Ili što je često slučaj ponašamo se kao da je to nešto loše i onda zbog toga radimo svašta, stalno smo potišteni etc. U svakom slučaju puno više filozofiramo... Od nekih najjednostavnijih stvari koje su tu samo zato da budu tu, a ne da mi razmišljamo zašto i kako, jednostavno se dese, i kad se dese znamo i kako i zašto... Ili to nam nije tolko no važno... Evo i ja opet počela filozofirati...
A kad smo bili djeca kad bi nas netko i povrijedio, kad bi se na nekog naljutili, nismo od toga pravili neku veliku dramu, nešto filozofirali, nego bi jednostavno bili ljuti... Kad nam se netko sviđao to je bilo više smiješno za vidjeti nego išta drugo... 
Nije tu bilo nekog posebnog razmišljanja, neke filozofije... Jednostavno nam je na pameti bila igra, i ništa puno više... Nema briga, nikakvih, ni pravih ni onih koje si sada sami stvaramo... Nadam se da kužite što pokušavam reći...
Još ku temu sam imala da vam filozofiram ali sam ju izgubila... Ah, nea veze... Drugi put... 
Idem sad... Pusa velika svima i oću puuuunooooooo komentara!!!!
Vaša Kate(y)!
Post je objavljen 28.04.2007. u 15:00 sati.