U svoj toj prividnoj nesreći,tek sad vidim,bila sam sretna jer nisam znala šta me čeka
Da sam znala...prije bi rekla zbogom nego se upoznavala sa slugom samog okrutnog vraga...
queenie
koje je boje tuga?koje iščekivanje,uzbuđenje,razočaranje?ako boje ne postoje onda navedene prilike nemaju svoju boju.ali kako bi i imale svoju boju kad su osjećaji,a oni jednostavno isijavaju iz čovjeka,kroz oči...
svi ti osjećaji imaju smeđu boju,pomalo zelenkastu..kao moje oči..imali su tu boju ali je imaju i sad jer su prisutni u ovom trenutku.trenutku tužne praznine koja me prejako pritišče.zašto?
odgovor je izdaja.tako se osjećam...prazno i izdano,potišteno i nasamareno i usamljeno..
al o tom ne govorim,nemam baš kome..samo to napišem i nadam se da ću se tog rješit..e kad bi se to dalo isprat sa sebe..uh,koja težina života na ovako male godine...kao da je san a ne život san iz kojeg bi se rado probudila....
Post je objavljen 21.04.2007. u 18:49 sati.