scena 1.
Igra kreće, ja već snalazim se
Vrebam pogled, tvoj pogled vreba me
I brišem znoj sa dlanova
Ludilo osvaja kao pre
Preko stakla gledam, motrim na znak
Samo šapat, nečujan i lak
Jedna reč i tako blizu sam
A blizina razdvaja
scena 2.
Kratak susret, osmeh mesto pozdrava
I ispod stola dodir tvoga kolena
Slika u tami, strah od novog buđenja
I pokret oka, prevara k'o navika
Laki drhtaj, naglo prekinut san
I jedan
Sasvim obican dan
Ponovo ludilo u glavi. Ponovo ne znam kuda vodi ovaj put mene i život moj.
Post je objavljen 20.04.2007. u 08:56 sati.