...i da došla škola...i onak prvo sam mislila da će bit totalno šugavo:moram na testiranje,bila sam u kurcu sa best frendicom i tak nekak mi se sve činilo u komi,i mislila sam da sam kriva za sve,da neznam čuvat ono što mi puno znači-no mislim da i mogu...sve sam riješila sa best frendicom ponosim se samnom...nekad neželiš ponavljati no sad je sve u redu sa svačime,barem se nadam!!...zbog drugih ljudi,zbog društva nebi trebali gubiti osobu ili osobe koje vam znače.zašto mjenjati sve kad je sve bilo u redu...zašto nebi povukli ponos i rekli da pogriješila sam!!...mnogi to nemogu,no bez brige to nije problem..jednostavno ste takvi.ja sam mislila da neću se za ničim ili za nekim ispričavat...da nije vrijedno,ali nekada nije tako!nekad ti netko puno znači,i nemojte to gubiti,nemojte mislit da je gotovo, sve se može riješiti.ako ti je jako puno stalo ako nekog zaista voliš i jednostavno osoba te upotpunjuje-razgovor ljudi...ispričajte se za pogrešku,nije to tako teško...bilo da se radi o ljubavi ili prijateljstvu....i neželim više pisati ovakj post bi mogao pomoći nekim ljudima...tako da ne stoji tu bez razloga...
....nekad jednostavno...ta osoba je više od pola tebe...
...i puno ju voliš...
Post je objavljen 17.04.2007. u 18:04 sati.